Ноябрь 2020 10-қисм
Тошкент
АБДУЛЛА КОДИРИЙНИНГ «МЕХРОБДАН ЧАЁН» РОМАНИДАГИ
ТИМСОЛЛАР ТАВСИФИ.
Андижон вилояти Бустон
туманидаги 26-умумий
урта таълим мактаби 11-
синф укувчиси Абдувахобoва Ноила
Аннотатция:
ушбу маколада Абдулла Кодирийнинг «Мехробдан чаён» романидаги
тимсолларга тавсиф берилган.
Калит сузлар:
А.Кодирий, «Мехробдан чаён» романи, Раъно, Солих махдум, Анвар.
Биринчилардан булиб узбек романчилигига асос солган адиб А.Кодирийнинг ижодий
мероси адабиётимизда салмокли урин эгаллайди. Адиб ижодининг асосий мотиви исти-
клол кайгусидир. Хозир адибнинг уша даврнинг аччик хакикатларини тулаконли акс эт-
тирган, бош кахрамонлари бошкалардан фаркли равишда уз такдири учун жасорат билан
кураша олган асари, яъни, «Мехробдан чаён» романи устида тухталсак. Ушбу асар адиб-
нинг иккинчи романи хисобланиб, 1928-йилда ёзилган. Асар адибнинг узи таъкидлаган-
дек, муншийлар хаётидан бир лавха сифатида ёзилган. Асарнинг бош кахрамони Анвар
табиатан илмга чанкок, тиришкок. У бу жихати билан адибнинг узига хам ухшайди. Анвар
тиришкок булиши билан бир каторда инсонийлиги юкори, ёрига ва дустига садокатли ва
албатта, зулмга карши мардоновор тура оладиган, тугри сузликдан бир зумгина булсада
адашмайдиган шахс сифатида гавдалантирилади. Анвар вазиятга тугри бахо беришга хам
уста. У олтинлар эвазига Солих махдум киладиган дуолардан воз кечади ва пулларин ои-
лага сарфлайди.Анварнинг дор остидаги холати романнинг таъсирли нукталаридан бири
хисобланади. Уз урнида Раъно образига хам тухталсак. У уша давр аёлларининг жасорат-
лисидир. Раъно бошкалар каби отам шуни хохлайди, деб хонга тегиб кетавермайди. Уз
хаёти учун, гулдай умри хазон булмаслиги учун курашади. Раъно жасур киз булсада, баъзи
уринларда аёллигига бориб, куз ёшига берилган пайтлари хам бор, албатта. Бу хам Раъно
образининг хаётий чикишига катта хизмат килган. Чунки Раъно барча кийинчиликларни
совукконлик билан мардона кутиб олганда ишониш бир оз кийин буларда ва бу уз урнида
асарнинг бадиий кимматига жиддий путур етказар эди.
Бундан куриниб турибдики, Абдулла Кодирий асарнинг муваффакиятли чикиши учун
энг майда деталларни хам хисобга олган ва бемалол айтиш мумкинки, буларнинг барчаси
уз самарасини берган. Адиб асардаги салбий образлар хисобланмиш Абдрахмон домла,
Шаходат муфти, Калоншох кабилар оркали уз давринг бир катор жирканчликларини руй-
рост тасвирлаган. Абдурахмоннинг кора утмиша ёки бу учовининг Анвар ортидан пичок
уриб пасткашлик килиши, албатта, инсонийликка зид. Асарни бадиий жихатдан бойитиш-
да мухим урин тутган образлардан бири Солих махдумдир. Солих махдум бахил, бир
пулни юз жойидан тугадиган шахс сифатида гавдалантирилган. У бу жихатлари билан
укувчига Саид Ахмаднинг «Уфк» трилогиясидаги Иноят оксоколни эслатиб юборади. Эх-
тимол, Саид Ахмад Солих махдумдан илхомланиб, Иноят оксокол образини яратгандир.
Адабиётда бундай ходисалар тез-тез учраб туриши табиий хол.
Умуман олганда, асарни укиган хар укувчи уша давр мухитини, ижтимой ва сиёсий
тузимини кура олади ва хис килади. Асарнинг ютуги хам шунда.Абдулло Кодирий асарда
инсон эрки мавзусини олга суриб, амалдорларни жирканч иллатларини курсатиш билан
бирга совет даврида олиб борилаётган сиёсий тузумга хам ургу берган.
60
Do'stlaringiz bilan baham: |