Нормал физиология курсига кириш



Download 2,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/171
Sana25.02.2022
Hajmi2,15 Mb.
#256326
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   171
Bog'liq
normal fiziologiya

 
Каналчалардаги реабсорбция. Буйрак коптокчаларида ҳосил бўлган бирламчи 
сийдик, қаналчалар ва йиғувчи найчаларда қайта сурилиши (реабсорбция) жараѐни 
ҳисобига иккиламчи сийдикка айланади. Бир неча кундузда ҳар иккала буйраклардан оқиб 
ўтаѐтган 1500-1700л қондан 150-180 л бирламчи сийдик ҳосил бўлади, ундан эса 1-1,5 
иккиламчи л сийдик ҳосил бўлади. Қолган суюқлик қаналчаларда ва йиғувчи найчаларда 
қайта сурилиб кетади.
Қаналчалардаги
реабсорбция –бу каналчалар бўшлиғидаги сув ва 
ундаги организм учун зарур бўлган моддаларни қон ва лимфага қайта сурилишидан 
иборат. Реабсорбция моҳияти ҳаѐтий зарурий моддаларни қонга қайтариш ва керагидан 
ортиқчаларини, ѐт моддаларни моддалар алмашинуви натижасида ҳосил бўлган 
чиқиндиларни эса бирламчи сийдик таркибида қолдиришдан иборат. Реабсорбция 
жараѐни нефронни барча қисмларида содир бўлади. Проксимал қаналчаларда глюкоза,
витаминлар, оқсиллар, микроэлементлар тўлиқ қайта сурилади. Генле қовузлоғи, дистол 
каналча ва йигувчи найларда сув ва электролитлар реабсорбцияланади.
Нефроннинг проксимал қисмида Nа
+
,Сl лар
-
70%, НСО
-
-90% қайта сурилади. 
Моддаларни каналчалардаги реабсорбцияси актив ва пассив ташиш йўли билан 
амалга оширилади. Пассив ташиш электроҳимик, концентрация ѐки осмотик градиент 
фарқи йўналиши бўйича энергия сарфисиз кечади. Бу йўл билан сув, СО
2
, хлор, мочевина 
қайта сурилади. 
Актив ташиш деб концентрацион ва электроҳимик градиентга қарама йўналишда 
энергия сарфи ҳисобига қарши моддаларни ташилишига айтилади. Актив ташиш ўз 
навбатида бирламчи ва иккиламчи актив ташиш турларига бўлинади. Бирламчи актив 
ташиш, электроҳимик градиентга қарама-қарши, ҳужайра метоболизми энергияси 
ҳисобига кечади. Бу йўл билан ташилишга Nа

ионини мисол қилиш мумкин. Nа
+

+
АТФ 
аза ферменти иштирокида АТФ энергиясидан фойдаланиб ташилади.
Иккиламчи актив транспорт, концентрацион градиентга қарши энергия сарфисиз 
ташилади. Бу йўл билан глюкоза, аминокислоталар ўтади. 
Қайта сўрилаѐтган моддалар каналчаларнинг қоплаган ҳужайраларнинг бўшлиққа
қараган люминал ва асосий мембранасидан ўтиши керак. Люминал мембранада кўпчилик 


134 
моддалар учун ташувчилар ва ион каналлари бор, улар моддаларни ҳужайра ичига 
ўтишини таъминлайди. Базолатерал мембранада Nа
+
, К
+
-АТФ аза, ва бошқа органик 
моддаларни ташувчилари бор. 
Глюкоза реабсорбцияси. Одамларда ҳар дақиқада каналлчаларга 990 ммол глюкоза 
ўтади, ундан 989,8 ммол қисми буйракларда реабсорбцияланиб кетади, яъни сийдикда 
деярли глюкоза бўлмайди. Глюкоза реабсорбцияси концентрацион катталикка қарши 
ўтади. Глюкоза проксимал каналча бўшлиғидан ҳужайраларга ўтиши махсус ташувчилар 
ѐрдамида амалга оширилади, ташувчи бир вақтнинг ўзида Nа
+
ни ҳам бириктириб олади. 
Бу ҳосил бўлган комплекс хужайра ичига ўта олиш хоссасига эга бўлиб қолади. Хужайра 
ичида бу комплекс бўлинади, натижада хужайра ичида глюкозани миқдори ортади, сўнгра 
глюкоза хужайра аро бўшлиққа ўтади, урдан эса қонга ўтади. 
Қондаги глюкозанинг миқдори 5 дан 10 ммол/л дан ортиб кетса, у сийдик билан 
ажралиб чиқа башлайди. Бунинг сабаби шундаки проксимал каналчалар люминал 
мембранасидаги ташувчилар миқдори чегараланган бўлади. Ташувчиларнинг барчаси 
глюкоза билан бирикиб олгандан сўнг, қайта сурила олмай қолади. Ортиқчаси сийдик 
билан чиқариб юборилади. 
Глюкозанинг максимал реабсарбция (Тm
G
) миқдорини аниқлаш учун қонга глюкоза 
юборилади ва унинг қондаги концентарациясини сийдикдан пайдо бўладиган даражасига 
оширилади. Глюкозанинг максимал ташилиши (Т m
G
)ни аниқлаш учун филтратга ўтган 
глюкоза миқдоридан (коптокчалардаги филтрат миқдори Сin билан плазмадаги глюкоза 
концентрацияси Р
G
кўпайтмаси) сийдик билан ажралаѐтган (U
G
-сийдикдаги глюкоза 
концентрацияси, V-ажралган сийдик хажми кўпайтмаси) глюкоза айириб юборилади: 
Тm
G
=Сin∙P
G
-U
G
∙V 

Download 2,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   171




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish