Nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti zamonaviy uzluksiz ta


ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР



Download 8,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet508/759
Sana25.02.2022
Hajmi8,89 Mb.
#289267
1   ...   504   505   506   507   508   509   510   511   ...   759
Bog'liq
2584-Текст статьи-6976-1-10-20200711

 ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
 
458 
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ 
топтиришга эришади. Юқори интеллект коэффициентига ва креативликнинг қуйи 
даражасига эга кишилар технологияларни тўлиқ ўзлаштириб олсалар-да, катта 
муваффақиятга камдан-кам эришадилар. Яъни, ўз предметини аъло даражада биладиган 
ўқитувчи, ижодий хислатларни намоён қилмас экан, унинг меҳнат самаралари етарлича 
юқори бўлмайди. 
Талабаларнинг касбий сифатлари шаклланиши ўқитиш жараёнида шахс ижодий 
фаолиятининг фаоллиги билан тўғридан-тўғри боғланган. Олий таълим тизимида замонавий 
ўқитишнинг энг муҳим вазифаси бу талабаларнинг касби бўйича хабардорлигини 
шакллантириш учун қулай шарт-шароит яратишдир. Ижодий фаолият узоқ вақт тайёргарлик 
қўриш, эрудицияни, қобилиятларни талаб қилувчи фаолият ҳисобланади. Ижодий фаолият - 
инсон фаолияти асоси, барча моддий ва маънавий бойликлар манбаидир. 
Бўлажак ўқитувчининг муваффақиятли ижодий фаолияти гарови зарур ахборотни ўз 
вақтида танлаб олиши ҳисобланади. Ижодий фикрлар ва фаразларни генерациялашга 
ундовчи асосий омиллар эҳтиёжлар ҳисобланади. Бу эҳтиёжнинг сифати билимлар ва 
малакалар билан қуролланганлик билан белгиланади. 
Таълимда компетентликка йўналтирилган ёндашувларнинг долзарблиги туфайли 
“компетентлик”, “компетенция”, “таянч компетенциялар” атамалари таълимнинг янги 
сифатларига доир масалаларни муҳокама этишда тобора кўпроқ ишлатилмоқда ҳамда кенг 
тарқалиб бормоқда. Педагогик ҳамжамиятда компетентлик ва компетенциялар, улардан 
қайси бирлари таянч (универсал) ҳисобланиши, уларни шакллантириш ва баҳолаш 
усулларининг қанақалигини тушуниб етиш жараёни жадаллашиб бормоқда, ушбу 
тушунчаларни аниқлаштириш бўйича қизғин мунозаралар давом этмоқда. Шу сабабли 
бугунги кунда ушбу тушунчаларнинг жуда кўплаб таърифлари ва талқинлари мавжуд. 
М.Махмутов ижодий фаолиятни шундай таърифлайи: ижодий фаолият 
- эвристик фаолият булиб, унинг моҳияти муаммони тез тушуниш, асосий ғоя, 
тушунчанинг моҳиятини англаб етиш, ҳаракат усулини тезликда топишдан иборатдир. 
Бундай фаолият юқори жўшқинлик, субъектнинг объектга катта қизиқиши билан 
тавсифланади. 
Бўлажак ўқитувчиларнинг касбий маҳоратини шакллантириш мақсадида, ўқув-
билишга оид фаолият давомида уларнинг ижодини фаоллаштириш муаммосини урганиш 
учун В.С.Кузин, А.Н.Леонтьев, А.В.Петровский, В.С.Рубенштейн, М.Г.Ярошевский ва 
бошқа олимларнинг ишлари методик асос булди.
Ижодий фаолият жараёнида инсон ўз олдига қўйган мақсадга эришишдан аввал жуда 
кўп тўсиқларни енгиб ўтиши, ақлий ва жисмоний кучларнинг зўриқиши, ўз ҳаракатларини 
онгли равишда тартибга солиши ирода деб аталади. Ўқув жараёнида ва ижодий фаолиятда, 
таълим олувчиларнинг касбий сифатлари шаклланишида кўп нарсалар иродага, 
қийинчиликларни енга олиш кўникмасига боғлиқ бўлади. Иродали таъсир бу онгли ҳаракат 
бўлиб, унга эришиш учун рағбатлантирувчи куч сифатида турли - туман эҳтиёжлар хизмат 
қилиши мумкин. Бўлажак касб таълими ўқитувчиларини ўқитишда ёрдам берувчи энг яхши 
эҳтиёж техник ва технологик жараёнларда тайёргарлик ишлари малакаларини эгаллашга, 
лойиҳа фаолиятини ва ўзига хос касбий билимларни эгаллашга интилиш ҳисобланади. 
Шундай қилиб, юқоридаги фикрлардан келиб чиқиб, идрок қилиш ва сезиш 
жараёнини тадқиқ этиш масалалари буйича биз таълим олувчиларда билиш фаолиятининг бу 
турини мақсадга йуналтирилган ҳолда ривожлантириш мумкинлиги туғрисида хулоса 
чиқардик. Биз инсоннинг сезгиси ва идрок қилиши кўп жиҳатдан интеллектуал аспектга, 
инсоннинг билимлари даражаси ва мазмунига, шахснинг кўрсатмаларига, қизиқишлари, 
умумий йуналтирилганлиги ва аввалги тажрибасига ҳамда касбий ижодкорлигига боғлиқ, 
деб ҳисоблаймиз. 



Download 8,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   504   505   506   507   508   509   510   511   ...   759




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish