Низомий номидаги тошкент давлат педагогика



Download 4,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/129
Sana24.02.2022
Hajmi4,87 Mb.
#222898
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   129
Bog'liq
4.2-musiqa-madaniyati

Тарқатма материаллар
1-гуруҳга: “Товуш манбалари” 
Товуш товуш манбалари (мусиқа асбоблари, радиокарнайлар, одамнинг 
товуш пайчалари ва бошқалар)да пайдо бўлади. Товуш қандай ҳосил 
қилинишини ўрганиш учун, металл чизғич олиб, парта четига учини узун 
қилиб чиқарганҳолда қўйамиз. Қолган қисмини расмда кўрсатилгандек қўл 
билан босиб ушлаймиз. Узин учидан босиб қойиб юборсак, чизғич учи 
тебрана бошлаганини кўрамиз. Бунда товуш чиқадими? Сизғич учини парта 
устига суриб тажрибани такрорлаймиз. Бунда товуш эшитилади. 
Чизғичнинг тебранувчи қисмини камайтириб борсак, товуш аниқроқ 
эшитила бошлайди. Бу чизғич секундига камида 16 марта тебранадиган 
бўлганида юз беради. Бинобарин, секундига 16 марта дан ортиқ тебрана 
оладиган жисмлар товуш манбалари бўла олади. 
2-гуруҳга:Тебранишни характерлайдиган тушунча ва катталиклар” 
 Ҳар қандай такрорланувчи ҳаракатга тебранма ҳаракат дейилади. 
1. Бир секунддаги тебранишлар сони тебранишлар частотаси деб аталади. 
Частота ν (ню) харфи билан белгиланади. Агар жисм 1 секундда 1 марта 
тебранса, унинг частотасини 1 Герц (Гц) деб қабул қилинган. 1 Гц = 


19 
Инсон қулоғи 16 Гц дан 20 000 Гц гача бўлган товушларни сеза олади. 16 Гц 
дан кичик товушларни инфратовуш ва 20 000 Гц дан катталарини 
ультратовуш дейилади. Ультратовушларни итлар, отлар ва бошқа баъзи 
жониворлар эшитади. 
3-гуруҳга :Камертон” 
Аниқ бир частотали товуш чиқарадиган асбобга камертон дейилади. 
Камертонни 1711-йилда инглиз мусиқачиси Ж. Шором ихтиро қилган 
бўлиб, мусиқа асбобларини созлашда фойдаланган. Камертон икки шохли 
металл стержендан иборат бўлиб, ўртасида тутқичи бор. Резина таёқча 
билан камертоннинг бир шохчасига урилса, маълум бир товуш эшитилади. 
Камертоннинг тебранишига ишонч хосил қилиш учун ипга бирорта енгил 
шарчани осиб, уни камертоннинг иккинчи шохчасига тегизиб қўйамиз. 
Камертондан овоз чиққанда шарча хам тебраниб турганлигини кўриш 
мумкин. Камертондан чиқадиган овозни кучайтириш учун у ёғочдан 
ясалган қутига ўрнатилади. Бу қути резонатор деб аталади. Одамнинг ҳам 
товуш чиқарувчи оғзи камертонга ўхшайди. Тил тебранувчи жисм бўлса, 
оғиз бўшлиғи ва томоғи резонатор вазифасини бажаради. 

Download 4,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish