Nizo m iy n o m idagi toshkent davlat pedagogika universiteti chizma geometriya

Proyeksiyalar  te k islig ig a   perpendikulyar  b o ’lgan  tek islik lar 
p ro y ek siy a lo v ch i  tek islik lar d eyiladi.
1. 
G orizontal  p royeksiyalovchi tekislik.  G orizontal proyeksiyalar 
te k islig i 
H 
g a  
perpendikulyar 
b o ’lgan 
tek islik  
gorizontal 
p royek siyalovch i  tekislik  deyiladi.  "Proyeksiyalovchi"  s o ’zi  uning  H 
g a   p roy ek siy a lo v ch i 
nurlarga  parallelligidan  kelib 
chiqqandir. 
G orizontal  p royeksiyalovchi  tekislikning  frontal  izi  X X   o ’qiga 
perpendikulyar 
b o ’lib  
gorizon tal 
izi 
e sa  
ix tiy o riy .  vaziyatda 
jo y la sh ish i  m um kin.  G orizontal  p roy ek siy a lo v ch i  tek islik d a   yotgan 
har  qanday  tekis  shaklning  gorizontal  p royek siyasi  u n in g  gorizontal 
izi  bilan  ustm a-ust tushadi  (51 -shakl,  a,  b).  T ek islik n in g
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

gorizontal  Тн  izin in g  X X   o ’qi  bilan  hosil  qilgan  P  burchagi  T (TH,TV) 
tekislikning  frontal  proyeksiyalar  tek isligi  V   bilan  hosil  qilgan 
burchagining haqiqiy kattaligiga teng.
2.  Frontal  proyeksiyalovchi  tekislik.  Frontal  proyeksiyalar  tekisligi
V   ga  perpendikulyar  b o ’lgan  tekislik  frontal  proyeksiyalovchi  tekislik 
deyiladi.  Frontal  proyeksiyalovchi  tekislikning  gorizontal  N H  izi  X X  
o ’qiga  perpendikulyar  b o ’ladi  (52-shakl,  a,b).  U ning  frontal  N v  izi  esa 
ixtiyoriy  y o ’nalishda  b o ’ladi.  Tekislik  frontal  N y  izining  X X   o ’qi  bilan 
hosil  qilgan  a  burchagi  N (N h,  N v) tekislikning  gorizontal  proyeksiyalar 
tekisligi  H  bilan  hosil  qilgan  burchagi  b o ’ladi.  Frontal  proyeksiyalovchi 
tekislikda  yotuvchi  har  qanday  tekis  shaklning  frontal  proyeksiyasi 
tekislikning  N v  izi  bilan  ustma-ust  tushadi.  52-shakl,  a),  b)  da 
tekislikdagi D nuqtaning D
2
  proyeksiyasi N v ga tegishli.
3. 
Profil  proyeksiyalovchi  tekislik.  Profil  proyeksiyalar tekisligi  W 
ga  perpendikulyar  b o ’lgan  tekislik  profil  proyeksiyalovchi  tekislik 
deyiladi.  Bunday  tekislikning  gorizontal  SH  va  frontal  Sv  izlari  X X  
o ’qiga  parallel,  SH  ||  XX,  Sv  ||  X X   bo’lib,  uning  profil  izi  ixtiyoriy 
y o ’nalishda  b o ’lishi  m umkin  (53-shakl,  a,  b).  T ekislik  profil  S w  izining 
O Y   o ’qi  bilan  hosil  qilgan  a   burchagi  S  tekislikning  H tekislik  bilan,  Sw 
ning  OZ  o ’qi  bilan  h osil  qilgan  P  burchagi  esa,  tekislikning  V   bilan 
hosil  qilgan  burchagiga  teng.  Bu  tekislikda  yotuvchi  har  qanday  tekis 
shaklning  profil  proyeksiyasi  Sw  bilan  q o ’shilib  qoladi. 
5 3
-shakl  a),  b) 
da  E nuqtaning  E
3
 proyeksiyasi  S w ga tegishli.
x
52-shakl 
b)
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

z
43