2.2. КОННИ ИШЛАШ ТИЗИМЛАРИ
Захираларни ишлашда қуйидаги ишлаш тизимлари қўлланилади:
- рудани йиғмалаб майда-шпурли уриб тушириб ишлаш тизими;
- рудани қудуқда майдалаб уриб тушириб оралиқ қават штреклар билан ишлаш тизими.
Ишлаш тизимларининг солиштирма оғирлиги ташкил қилди:
- рудани йиғмалаб 55% ни;
- оралиқ қаватлар штреклари билан 45% ни.
2.2.1. Рудани йиғмалаб майда шпурли уриб тушириш билан ишлаш тизими
Ушбу ишлаш тизимининг параметрлари қуйидагича:
- блокнинг баландлиги 45-60 м, руда жисми контурининг баландлигига кўра;
- блокнинг узунлиги 40-60 м;
- блокдаги руда жисмининг қуввати 3 м гача;
- ётиқлик бурчаги 65-85˚.
Блокларни тайёрлаш учун ҳар 40-60 м дан кейин флангли (ён томонли), блокли восстаюшийлар ўтказилади. Баландлиги бўйича блоклар кон лаҳимлари горизонтлари билан чекланади (+840м, +780м, +720м), пастдан – +780м, +720м, +660м горизонтлардан ўтказиладиган остдан очиш штреклари билан.
Ён томонли восстаюшийдан 3 м масофада блокда кесиш тирқишлари очилади, улар 5-7 метрдан кейин кўтарилиш бўйича восстаюший билан бирлашади. Руда жисмларини тайёрлашнинг асосий усули рудали ҳам, тоғ-жинсли ҳам бўлади. Тоғ-жинсли (откатка) штреки руда жисмидан 8-10 метр масофада ўтади. Штрекнинг кенглиги руда жисмининг қазиш қуввати билан белгиланади, баландлиги юклаш ортлари баландлигига мувофиқ бўлади. Тоғ-жинсли (откатка) штрекидан ҳар 6-8 метрдан кейин остдан очиш штреки томонига орт-заездлар ўтади.
Тайёрлаш ишларини олиб боришда яқинлашган руда жисмларини ишлаш учун остки томондан жойлашган руда жисмини дучкали тубдан тайёрлаш қўлланилади, таннархни камайтириш мақсадида руда жисми штреки иккита яқинлашган руда жисмлари учун откатка штреки билан қўлланилади, тоғ-жинсли штрекни ва орт заездлар бир қисмини чиқариб ташлаб.
Горизонтал кон лаҳимларини ўтишда ўзиюрар бурғилаш жиҳози қўлланилади. Вертикал кон лаҳимлари оддий усулда YSP-45 телескопли перфораторлар ёрдамида ёки КПВ комплекси билан ўтилади.
Тайёрлаш ва кесиш ишлари тугатилиб, блок фойдаланишга топширилгандан кейин рудани майда шпурли уриб тушириш ишлари бошланади.
Блокларда рудани уриб тушириш майда шпурли усулда дастаки ёки телескопли перфораторлар билан бевосита уриб туширилган руда юзасидан амалга оширилади, уриб тушириладиган лента баландлиги 1,8 м гача. Блокли восстаюшийга параллель ўтказилган кесим тирқиши компенсация камераси вазифасини бажаради. Уриб тушириш жараёнида туширилган руданинг 30-35% вақти-вақти билан блокдан чиқарилади, бунда лаҳим шипи билан туширилган руда юзаси орасида 2-2,5 м зазор қолдирилади, лаҳим ёнлари ва шипини ишлашда, бурғилашда ва одамлар блокда ҳаракатланганда хавфсизликни таъминлаш учун.
Қазиш жойлари (забойлар) восстаюший ва йўлак орқали откатка горизонтидан магазинга борадиган ҳаво оқими билан шамоллатилади, ишланган ҳаво қазиш блокидан бошқа восстаюший орқали юзага чиқади.
Йиғмаланган рудани охирги чиқариш уриб тушириш ишлари тугаганидан кейин ва шифт чегарасига етгандан кейинбир маромда амалга оширилади. Руда чиқиши ён томондаги восстаюшийларни қазиш бўшлиғи билан улаб турувчи йўлаклардан кузатилади. Шифтнинг восстаюшийлари олдидаги целикларни ишлаш рудник ишлаб чиққан лойиҳа бўйича магазиндан руда тўлиқ чиқарилгандан кейин амалга оширилади.
Блокдан рудани чиқариш ўз вазни остида ўз оқими билан амалга оширилади. Ортлардан ВДПУ гача (масофа 0,4 дан 1,0 км гача) руда TORO-6, TORO-151, ST-7, ST-2G, ST-3,5 маркали юклаш-етказиб бериш машиналари билан етказилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |