Navoiy kon-metallurgiya kombinati navoiy davlat konchilik instituti konchilik fakulteti


Қудуқда майдалаб уриб тушириш параметрларини ҳисоблаш



Download 28,28 Kb.
bet7/9
Sana09.07.2022
Hajmi28,28 Kb.
#767437
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Kenjayev Suxrob

2.2.4. Қудуқда майдалаб уриб тушириш параметрларини ҳисоблаш
Қудуқда майдалаб уриб тушириш параметрларини ҳисоблаш қуйидаги мисол ва тартибда бажарилади. Қуйидаги шартлар учун қудуқлар елпиғичсимон ва параллель жойлашиши схемаси лойиҳаланади ва чизилади: руданинг осилиб турувчи ва ётиқ томонлари жинслари билан иккала контакти мустаҳкам; руда жисмининг қуввати М=10м, ётиқлик бурчаги бурчаги α=75˚; уриб тушириладиган қатлам баландлиги h=20 м; руда зичлиги γ=3,5 т/м3; лаҳим шипини очишнинг рухсат этилган турғун оралиғи (пролет) Вдоп=4 м; қудуқлар диаметри d=0,1 м; параллель схема учун ҳисобланган л. н. с. миқдорлари ω=2 м, қатордаги қудуқлар орасидаги масофа эса ар=2 м.
Қудуқларнинг елпиғичсимон жойлашиши схемасини лойиҳалашда бурғилаб қазиш жойи марказидан (бурғилаш асбобининг бурилиш ўқи) ортиқча бурғилаш билан уриб тушириладиган қатламнинг тепа ва пастки бурчакларига қудуқлар ўтказилади. Кейин четдаги қудуқ охиридан амах узунликда перпендикуляр тортилади ва шу билан қўшни қудуқ ҳолати келиб чиқади ва ҳ.к.
амах катталиги олдин 1,5*ω га тенг қилиб олинади, кейин бу ҳолда қатламдаги қудуқлар бир маромда жойлашганлиги текширилади (қабул қилинган амах катталигида руда жисмининг қуввати бўйича қудуқларнинг бутун сони жойлашганми). Бизнинг ҳолатимизда агар амах=1,5ω=1,5а=3 м бўлса, руда жисмининг қуввати 10 м бўлганда қудуқлар сони 10:3=3,3 дона бўлади. Қудуқлар сонини бутун сонгача яхлитлаймиз, яъни 4 донагача, ва белгисига “к” индексини киритамиз. Бунда амах.к=2,5 м, (формула).
ПМ солиштирма сарфининг доимийлигини сақлаш учун энг кичик қаршилик линияси катталигини корректировка қиламиз (тўғрилаймиз): (формула). Ундан кейин, чизмадан фойдаланиб, бурғилаш қазилмалари ҳажмини график аниқлаймиз, уриб тушириладиган қатламга тўғри келадиган ∑V. Линейка билан ҳар битта қудуқ узунлиги ўлчанади. Елпиғичдаги қудуқларнинг йиғинди чуқурлигини ∑L ва елпиғичдаги ПМ зарядининг йиғинди узунлигини∑Lвваниқлаймиз.∑V=21,6 м3,∑L=189 м, ∑Lвв=142 м келиб чиқади.
Уриб тушириладиган қатламдаги руда захиралари
(формула)
Қудуқларнинг солиштирма сарфи (формула)
Бурғилаш лаҳимларининг солиштирма сарфи
(формула)
Майдалаб уриб тушириш учун ПМнинг солиштирма сарфи (ПМ зарядининг зичлиги σ=1000 кг/м3 бўлганда)
(формула)
Қудуқлар жойлашишинингпараллель схемаси учун w ва а ҳисоб миқдорларини тўғрилаш талаб қилинмайди, чунки олтита қудуқ 2 м га тенг масофада руда қуввати бўйича жойлаштирилади, очиқ кирма (заходка) эни эса Вз=ш+L=2+1=3 м Вдоп=4м рудада лаҳим шипини очиш рухсат этилган турғун пролетига жавоб беради.



Download 28,28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish