Навоий давлат кончилик институти


Хар хил типдаги варисторлар учун ночизиклик коэффициенти  2 дан 6 гача булади



Download 2,89 Mb.
bet6/42
Sana27.06.2022
Hajmi2,89 Mb.
#711285
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   42
Bog'liq
маъруза Электроника (2)

Хар хил типдаги варисторлар учун ночизиклик коэффициенти  2 дан 6 гача булади.


Терморезисторлар – ярим утказгичли асбоб булиб температурада кучли боглик. Улар икки турга булинади: термистор – у температурага узгариши билан каршилик камаяди. Позистор – каршилик температура ошиши билан ошади.
Темистор – хажмий ярим утказгичли резистор булиб, каршиликнинг температура коэффициенти (КТК) манфий , позисторнинг - КТК мусбат ( яъни температура ошиши билан каршилик ошади). Улар каршиликларнинг номинал кийматлари. 1 ОМдан 10 МОМ гача килиб чикарилади. Варисторлар каршилиги кучланишга караб узгарадиган ночизикли ярим утказгичли резистордир.
Улардан кичик кувватли кучланиш стабилизаторларида, кучайтирувчи автоматик регулияторларда ва бошка максадларда фойдаланилади.


Савол: 1. Варисторларнинг ВАХ кандай?
2. Терморезисторлар ва уларнинг турлари.


3.Ярим утказгичли диодлар

Ярим утказгичли диодлар деб - р - n утиш ходисаси асосида ишлайдиган энг содда ярим утказгичли асбобга айтилади. Унинг р - n сохаларидан учлари чикарилади.








3-расм Белгиланиш Ярим утказгичли диод тузилиши

р - n утиш хосил килувчи сохаларнинг бирида, асосий заряд ташувчи заррачаларнинг концентрацияси куп булиб, у эмиттер деб аталади. ВАХ-сидаги тугри утиш кисмидаги ток







u – утиш пайтидаги кучланиш;
Iu иссиклик токи булиб, тескари кучланиш куйилганда хол булган токка тенг.
т – температурага боглик потенциалдир.
Характеристиканинг тугри р-n утишга тугри келган кисмидан дифференциал каршилик хисобланади.

Вах куриб турибдики диод хам элементга киради. Бу диодлардан сигналларни тугрилаш, детенторлаш, модуляциялаш ишларида фойдаланилади. Р-n утишда турли хил булишишлар булади. Улар исссиклик ва электр бузилишлардир.
Исиклик бузилиш солиштирма етарлича катта ва р-n утиш сохаси кенг булган ярим утказгичларда кузатилади. Сабаби ярим утказгич кизиши билан унинг кристалл панжарасининг иссиклик харакати ортади ва куплаб электронлар валент богланишини бузиб эркин электронга айланди, натижада кристалнинг хусусий утказувчанлиги ортади. р-n утишдан утган ток хам унинг кизишига олиб келади. Буни олди олинмаса иссиклик бузилиш майдон кучланганлигининг кичик кийматларида хам булиши мумкин.
Электр бузилиш ярим утказгич хажмидаги электр майдон кучланганлиги ортиши билан ток ташувчиларнинг харакати ортади. Натижада ионланишининг кучкисмион купайиши вужудга келади ва р-n утишни бузилишига олиб келади.
Контакт юзасининг кенглигига караб ярим утказгичли диодлар нуктавий ва ясси диодларга булинади. Ясси диодлар тугри токнинг катталиги контакт юзасининг кенглигига боглик булиб, киймати бир неча миллиампердан бир неч юз миллиамперга етади. Нуктавий диодлар контакт юзаси жуда кичик булади. Улар контактли пайвандлаш йули билан хосил килинади. Унинг афзаллиги р-n утиш сигими жуда кичиклигидир. Диодга куйилган кучланишнинг узгариши р-n утиш кенглигини узгартиради, бу эса кондесатор копламалари орасидаги масофани узгаришига олиб келади. Р-n утишнинг бу хусусияти бошкарувчи сигими элемент килиб ишлатишга имкон беради. Бундай диодлар варикаплар дейилади.


Савол: 1. Ярим утказгичли диод ВАХ кандай ?
2. Р-n утиш кандай бузилишларга эга?

Варикапларда ташки кучланишнинг тугри уланиши эмас, тескари уланиш катта ахамиятга эга. Тескари кучланиш ортиши билан р-n утиш кенглиги ортади ва Ср-n - сигим кичраяди.




%


к – контакт потенциаллар фарки. Си – кучланиш U кийматга етгандаги сигим, Со – диодга кучланиш берилмагандаги сигим n- варикапнинг турига боглик коэффициент (n= 2…3).


А) Б)


Download 2,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish