Нашрга тайёрлаган


Кўз учун зарарли нарсалар



Download 0,95 Mb.
bet184/257
Sana09.06.2022
Hajmi0,95 Mb.
#647992
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   257
Bog'liq
Haqiqiy tibbiyot kitobi

Кўз учун зарарли нарсалар:


Кўп ейиш, кўп сув ичиш, кўп туз ва табиий бўлмаган тузламалар, ўта нордон нарсалар ейиш, пиёз, саримсоқ, қора зайтун ва сирка ишлатиш, ошқозон ва ичакларда газ чиқарадиган таом (хусусан,ширинликлар) ейиш, таомдан кейин ухлаш, кўп ухлаш, кўп жинсий муносабатда бўлиш, тепага қараб ухлаш, ухламаслик, бақириб ва қаттиқ йиғлаш, тез- тез ҳаммомга тушиш, тез- тез юз ва бўйинга банка қўйдириш, тез тез қон
Ойдин Солиҳ «Ҳақиқий Тиббиёт» 301
олдириш, майда ҳарфли ёзувларни кўп ўқиш.

Кўз учун фойдали нарсалар:


Оз ейиш, индамасдан кўп йиғлаш, аксириш, кулимсираш, бошни за- йтун ёғи билан ёғлаш, бурунга зайтун, бодом, дафна ёғларини томизиш, ора сира қусиш, мия, жигар, буйрак ва қон тозалаш, яхши характерли бўлиш, тоза дарё ёки денгизларда сув тагида кўзларни очиқ тутиш, эр- талаб чиққан офтобга қараш, тез-тез лекин қисқа муддат қуёшга қараш, маза қилиб ва етарлича ухлаш, баланд ёстиқда ётиш, сочларни ўстириш, тез тараш, ҳар куни сурма ишлатиш, кўзларни тез-тез фенхель суви би- лан ювиш, оқ қўзиқоринни қайнатиб сувини ичиш.
Кунда 10-15 дақиқа кичик ҳарфли ёзувларни ўқиш фойдали.
Қадимдан инсонлар соат бўлмагани учун қуёшга тез тез қарашар, бу сабабдан кўз муаммоси бўлмасди.
Инсон вужудидаги ҳар аъзонинг ўн саккиз минг оламда бир мисоли борлиги каби, кўзнинг мисоли ҳам қуёшдир.

Оғиз соғлиги


Ҳар бир тишнинг тагида турли аъзоларга боғланган иккитадан аку- пунктур нуқтаси (олувчи) мавжуд. Еб ичиладиган озуқа ва энергия чай- наш билан бир-биридан ажралади. Энергия бу акупунктур нуқталари воситасида тананинг умумий энергия оқимига аралашади.
Милклар бутун аъзолар билан боғлиқ. Милкда бошланган бир касал- лик милкка боғланган аъзога таъсир қилганидек, бир аъзода бошланган касаллик унга боғлиқ милкка ҳам таъсир қилади.
Масалан, олддаги уст милкларнинг қон айланиши мия қон айланиши- га боғлиқ. Бу милкларнинг аҳволи миянинг аҳволини кўрсатади. Мил- клар даволанар экан, айни пайтда миядаги қон айланиши ҳам даволан- ган бўлади. Шундай экан, оғиз касалликларининг даволаниши, албатта, умумий даволаш бошланганидан кейин бошланиши керак.
Энг кўп учрайдиган оғиз касалликлари, лабларда ва тилда шиш, яра(афт)лар, учуқ ва милк яллиғланишидир.
Лаблар ва тилда шиш - ҳазмсизлик, мизожга тўғри келмаган егуликлар ва ичимликлар, тананинг ҳар қандай жойидаги қуртлар, иммунитет тизи- мининг заифлашиши, факат энг кўп Аспирин каби дорилар, Аспартам, Аспасвит, Аспармикс каби ширинлаштирувчилар сабабли юзага чиқади.
Шоколад, сақич, ширинликлар, кетчуп, сосиска, газли ичимликлар, диета таомлари ва ичимликларида ва кўп дориларда ширинлаштирувчи ишлатилганини унутмаслик керак.
Афт (яра)лар, атрофи қизил кичик яраларга айтилади. Афтлар оғиз ичи- да пайдо бўлади, тез-тез такрорланади. Афтлар - юқумли касаллик эмас.
Мутахассислар aфтларини иммунитет тизими муаммоларига, ДНК ви- русларига ва ДНК ўзгаришига боғлашади. Афт (яра)лар, Бaҳчaт касаллиги,
302 Касалликлар ва уларнинг давоси
Оқденгиз харорати ва Ичак касалликларининг симптоми бўлиши мумкин.
Ароматлар, қўшимчали таомлар, синтетик ферментлар, синтетик гор- монлар, антиревматик ва антидепресан каби дорилар aфтлар келтирган са- баблар орасида жой олмоқда. (“ДНКдаги Ўзгаришлар” бўлимига қаранг.)
Учуқ, лабда, бурун остида ва жинсий аъзолар атрофида пайдо бўлган ичи суюқлик билан тўла шишчалар бўлади. Учуққа Херпес-симплекс вируси сабаб бўлади. Вирус танада ноактив қолиб, ички ва ташқи актив- ланганда учуқ такрорланади.
Учуқнинг иссиқ чиқиши ёки шaмоллашга боғлиқ экани ҳисобга олин- са, умуман қўрқишнинг хожати йўқ.
Лекин Херпес ДНК вируси ҳисобланиб, ДНКга таъсир қилиб, унда ва ҳужайра тузилишида ўзгаришларга сабаб бўлади. Айни пайтда жисмо- ний, зеҳний ва руҳий ўзгаришларга ҳам олиб бориши мумкин.
Оддий ҳолларда учуқдан қутулиш учун, унга қaтиқ, нордон анор суви ёки сирка суриш етарли бўлади. Аммо Херпес-симплекс вируси факат очлик ва Қуръони карим ўқиш билан кетказилади.
Милк яллиғланиши (Периодонтит), тишларни қоплаган суяк ва юмшоқ милк тўқималарининг яллиғланишидир.Яллиғланган милк қизил ёки кўкиш бўлади, оғизни чўтка билан ювганда қонайди.
Туғишнинг олдини олувчи таблеткалар ва бошқа синтетик гормонлар, юрак дорилари, антибиотиклар ва анти-депресанлар каби иммунитет ти- зимига салбий таъсир қилган дорилар, қўшимчали емаклар, озиқланиш бузуқлиги ва ҳазмсизлик милк яллиғланишига сабаб бўлади.
Милк яллиғланиши фақат милкларга эмас, суяк тўқимасига ҳам таъсир қилиши мумкин. Милк яллиғланишининг бош симптомлари - оғиздан ҳид келиши, кўкариб-шишган милклар, тиш ювишда қонаш ва оғиз таъмининг бузилишидир. Касаллик жуда илгариласа, суяк эриб, милклар орқага кета бошлайди.
Баъзан қимирлаган тишни олиш керак бўлади. Тиш олинганда, ўрнига тампон қўйиш тўғри эмас, aксинча, қонни тўхтатмаслик ва оқишини таъминлаш керак.
Тампон, тиш томири атрофида бириккан яллиғли қоннинг чиқиб кетишини тўсади. Оқибатда, ичкарида қолиб кетган йиринг милк ва тишларни ушлаб турган суяклар яллиғланишига сабаб бўлади. Бу ҳолат йилларча давом этиши мумкин.
Тишларни тутиб турган суякларнинг яллиғланиши бошқа суяклар- нинг ҳам яллиғланишига (остеомиелитга) йўл очади.
Қизиғи шундаки, тишларни тутиб турган суяклардаги яллиғланиш тозаланганида тананинг ҳар қандай жойида кузатилган остеомиелит ту- залиб кетади. Милк жарроҳлиги билан имплант қўйилиб, милк тарош- ланганда вужуднинг энергия оқимлари бир-бирига аралашади, тиш та- гидаги акупунктур олувчилар бузилади ёки йўқолади. Оқибатда, мавжуд
Ойдин Солиҳ «Ҳақиқий Тиббиёт» 303
касалликлар чуқурлашиб, янгилари юзага келади.
Бугун милклардаги яллиғланиш ва қонашни тўхтатиш сабабли, қил томирлар лазер билан куйдирилмоқда.
Милклардаги қил томирлари лазер билан куйдирилгандан кейин уст- ки милкларга боғлиқ мия ва паст милкларга боғланган жинсий орган- лардаги қон ва энергия айланиши тузалмайдиган даражада бузилади.
Бундан ташқари, лазернинг ДНКга таъсир қилиши натижасида гене- тик мутациялар вужудга келади. Айни шаклда, замонавий технология маҳсули бўлмиш тиш тузилмаси билан айни хусусиятларга эга суяк кукуни каби дориларнинг тиш ёки милкларга ишлатилиши ҳам кутил- маган натижалар туғдириши мумкин.
Амалгама пломбалари фалaж, алзгеймер, паркинсон, эгзема, садаф, бепуштлик ва буйрак касалликларига сабаб бўлиши мумкин.
Соппа-соғлом ёш қиз амальгама пломба қўйдирганидан 1-2 ҳафта ўтиб, бўйнида садаф чиққани ва ҳайздан узилгани тажрибада кўрилди. Пломба олиб ташлангандан кейин ҳайз тузалди, садаф йўқ бўлди.
Нанотехнологик маҳсулотли протезлар, имплантлар ва наноком- позит пломбалар нотаниш ва кутилмаган хавфлар манбаидир. Бу таҳликалардан бири оғизга қўйиладиган «чип»дир. Бу «чип» воситасида беморнинг зеҳни “марказий компьютер”га автоматик боғланиб, унинг ҳатти-харакати бошқарилиши мумкин. (Масалан, бугун Олмония ва Америкада ҳарбий мақсадларда қўлланиладиган итларнинг тишларига титан қоплама қўйилиб, компютер воситасида муайян буйруқ берилади).
Маълумки, бу метал (титан) огиз касаллıкларидан кенг қўлланилади: титан-имплант, титаниум диоксит пломбаси, тиш оқартирувчи, тиш па- стаси ва суяк тузида фойдаланилади.
Демак, тиш чириса, унинг ичини тозалаб, ҳар кандай «титан» ўрнига унга эски тип пломба қўйиш мантиқлироқдир (“Зеҳнни Бошқариш” бўлимига қаранг)

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish