Н урбонова. Тошкент: Янги аср авлоди, 2014. 164 б


bet4/99
Sana12.06.2022
Hajmi
#660253
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   99
Bog'liq
Қурбонова Н Чоризмнинг Туркистондаги аграр сиёсати ва унга қарши

ЪУЪУЪ
у
ваколатларидан т ц о я т д а самарали фойдаланди. Тур­
кистонда мустамлакачиларнинг ма^садларига мувофи^ Бу­
хоро ва Хива хонликларининг стратегик жи^атдан а^ами- 
ятли ^удудлари босиб олинди ва шу эдцудларда Зарафшон 
округи (кейинро^ Самарканд вилояти), Амударё булими 
хамда Каспийорти ^арбий булими, кейин шу номдаги вило- 
ят тузилди. Хонликлар устидан шргисодий, савдо-сопщ, бож 
ва тапщи сиёсат масалалари буйича Россия назорати (про­
тектората) урнатилди. Мазкур «ярим подшо» бошчилигида 
Туркистонда бар^арор маъмурий-^удудий боппедрув тизи- 
ми яратилди ва мулкчилик, ер-сув муносабатлари исло^ 
^илинди, туб 
щ опт т
империяга ме^нат ^илишга, солю$- 
ларни, туловларни сузсиз тулашга, итоаткорликда булмо- 
Fnra эришиш усуллари жорий ^илинди. Кауфмандан кейин- 
ги генерал-губернаторларнинг ма^оми кам булган эмас, ле­
кин мустамлакачилик сиёсатини амалга оширишда унга тенг
1 Абдурахимова Н., Рустамова Г. Колониальная система власти в 
Туркестане. - Ташкент: Университет, 1999. - С.38.
17


келадигани булмаган, чунки император Александр II фар- 
мойиши билан унга «барча сиёсий, чегаравий ва савдо иш- 
ларини з^ал ^илиш, чегарадош мамлакатлар билан музока- 
раларни олиб бориш ва битимларга, келишувларга имзо 
чекиш з^амда ^арорларнинг шартларини му^окама ^илиш 
учун ишончли шахсларни юбориш» ваколатлари берилган 
эди1.
Бундан шу нарса аён буладики, айни 1876-1882 йилларда 
Фаргона водийсига Россиядан йирик сармоядорларнинг 
маблагаари куплаб жалб ^илиниши, рус дезу^онларининг 
кучириб келтириши ва уларнинг имтиёзли шартлар билан 
жойлаштирилиши, водийнинг йирик пахтачилик ва пилла- 
чилик базасига айлантирилиши бошланган, яъни Россия 
империясининг аграр сиёсати ишлаб чи^илган ва уни амал- 
га оширишга фаол киришилган. Бу сиёсат улкага, айни^са, 
туб а^олиси зич, лекин ^ишло^ хужалик ерлари етишмайди- 
ган Фаргона водийсига русийзабон а^олини кучириб кел- 
тириш амалиёти билан бевосита бЪглй^ булгани учун Рос­
сия империяси бу ерда, биринчи навбатда, ер-сув муноса- 
батларини з^амда туб 
а^олисидан солшргарни унди-
ришни мустамлакачилик режаларига кура узгартириш за- 
рур, деб з^исоблаган. Яратилган боищарув тизими з$ам, 
^уролли ва полиция кучлари з^ам бундай огар вазифани ба- 
жаришга мослаштирилган эди.
Хулоса 
1
$илиб, умумлаиггирган з^олда 
цзмд лрипш
лозим- 
ки, Марказий Осиёнинг шцоятда ривожланган, ^ишло^ хужа­
лик ва саноат салоз^ияти бой, ишлаб чи^ариш имкониятлари 
куп, катта стратегик аз^амиятга эга минта^аси булмиш Фар­
гона водийси забт этилганидан кейин Россиянинг сиёсий-з^ар- 
бий раз^барияти тузилаётган Фаргона вилоятида мустамла- 
качи бопп^арув тизимини з^амда сиёсий-ижтимоий кураш таж- 
рибасига эга куп миллатли аз^олини ^атъий назорат ^илиш 
тартибини улканинг 
боища
вилоятларидан 
кура
анча мукам- 
малро^ булишига интилган. Шунга кура, волостлардан бош-
1 УзР МДА. И - 1-фонд, 34-руйхат, 78-иш, 21-вара^.


]$а барча бонщарув идоралари буюк давлатчилик, 
улуг
рус- 
чилик руз^и билан узини курсатган з^арбий зобитларга берил- 
ган. Вилоят ва уездлар бошлшргари жуда кенг ваколатларга, 
з^атто жиноятчи деб з^исобланган ма^аллий вакшшарни ^атл 
^илиш, !$амоща ташлаш ва ^.к. xyi^yipiapra эга булишган. 
Вилоятнинг барча уездларида полиция, ^уршугаш, махфий 
1
радирув ма^камалари, ^амо^ уйлар (арестный дом), айго^чи- 
лар тармоги, йирик пкцарларда з^арбий гарнизонлар, ^амо^- 
хоналар, ^nnuioiyiap орасида эса отли^ патруллар хизмат 
^илишган. Фаргона вилоятини детс^а ва^т ичида Россиянинг 
пахта, ипак ва бопща хом ашё базасига айлантириш учун бу 
ерга метрополиядан саноатчилар, йирик савдогарлар, сар- 
моя ва тижорат банклари келиши ташкил этилди. Бундан 
тапщари, мустамлакачилик тузумининг яна бир ишончли та- 
янчини барпо 
1
$шшш ва ^шпло^ хужалигида тегишли исло- 
з^отларни амалга ошириш учун вилоятга русларни кучириш- 
га киришилди.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish