Н урбонова. Тошкент: Янги аср авлоди, 2014. 164 б


bet9/99
Sana12.06.2022
Hajmi
#660253
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   99
Bog'liq
Қурбонова Н Чоризмнинг Туркистондаги аграр сиёсати ва унга қарши

ФАРГОНА ВИЛОЯТИДА РОССИЯ
ИМПЕРИЯСИНИНГ АГРАР СИЁСАТИНИ АМАЛГА
ОШИРИШНИНГ О^ИБАТЛАРИ
2.1. А^олини кучириш сиёсатининг Фаргона вилоятида
амалга оширилиши ва унинг о^ибатлари
Россия империяси Марказий Осиёга з^арбий юрипшарни 
бошлаганда Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида уз таъси- 
рини урнатиш билан бирга, бопща муз^им ма^садларни з^ам 
кузлаган эди. Булар ^ишло^ хужалик хом ашёсини, айни^са, 
пахта, пилла етиштириш сало^ияти ва ер ости ^азилмала- 
рига эга булган ^удудларни ^улга киритиш, забт этилган 
з^удудларни Россиянинг тайёр ма^сулотлари учун йирик бо- 
зорга айлантириш, туб а^олидан арзон ишчи кучи сифати­
да фойдаланиш з^амда стратегик (Хитой ва Эрон билан янги 
чегараларга чи^иш, Афгонистон чегараларига бевосита 
я^инлашиш) вазифаларидан иборат эди.
Мустамлакачилик ва совет даври тарихшунослигидаги 
маълумотларни у^иб, Россиянинг Марказий Осиёга инти- 
лиши бу бепоён з^удудга метрополиядан «орти^ча» аграр 
а^олини кучириш зарурияти билан з^ам богашушти бораси- 
да эса шуни айтиш лозимки, агар империянинг ички губер- 
нияларида з^а^га^атан з^ам аграр а^олиси ута купайиб кетган 
булса, орти^часини Россиянинг Узо^ Ш а р а г а , Сибирга, 
Шимолий районларга, Волга буйига кучиришига з^еч ^ан- 
дай 
тусщ
булмаган. Бундан таш^ари, метрополияда «ор- 
ти^ча» аграр аз^оли масаласи 1861 йилда крепостнойлик 
з^у^у^ бекор ^илинганидан кейин явдол гавдаланди, деган 
хулоса асосли булса, ^айси сабабларга кура рус з^укумати 
XIX асрнинг 50-йилларидаё^ Орол буйига, Каспийортига, 
О^мачитга, Еттисувга Урал ва Сибир казакларини з^амда 
минглаб рус крестьянларини кучирди.
Аслида Россия империясининг олий сиёсий ва з^арбий 
доиралари Марказий Осиёнинг босиб олинадиган з^удудла- 
рида мустамлака сиёсатини юритиш, мамлакатни хом ашё 
ва табиий бойликлар манбаига айлантириш учун фа^атги-


на ^уролли кучларга, з^арбий - маъмурий бопщарув тизими- 
га таяниб булмаслигини яхши билишган, чунки минта^а- 
нинг туб а^олиси тарихан шаклланган миллийлигини, ^ад- 
риятларини узга давлатлардан з^имоя ^илишга, тобе булмас- 
ликка з^аракат ^илишга ру^ан тайёр эканлиги ^ам маълум 
эди.
Айнан шунинг учун Марказий Осиёни забт этиш режа- 
ларини ишлаб чшрпп билан бирга, босиб олинадиган ер- 
ларга, биринчи навбатда, ярим ^арбий ^аёт кечирувчи ка- 
закларни, кейин кучириб келтирилган (рус, украин) а^оли- 
ни имтиёзли шартлар билан жойлаштириш ^ам кузда ту- 
тилган. Ма^аллий а^олининг галаёнлари юзага келадиган 
булса, доимо ^уролларга (^илич, милтиф эга казаклар би­
лан бирга кучириб келтирилган а^оли ^ам ^уролланиб, му- 
ставкам ва ишончли таянч булиши керак эди.
Россия империясининг улкадаги и^тисодий-ижтимоий 
сиёсати, чунончи, кучириш сиёсатига багишланган асарлар 
муаллифларининг аксарияти, айни^са, Россия империяси­
нинг амалдорлари Туркистонга а^олини кучириш зарурия- 
тини 1861 йилда крепостнойлик ^у^у^и бекор ^илиниши 
о^ибатида ички губернияларда гуёки орти^ча аграр а^оли 
пайдо булиши ва шу а^олини янги ^удудларга кучириш э^ти- 
ёжи билан изо^лашган. Лекин бундай муло^азани ^атто 
^исман э$ам тугри дейиш фшин. Чунки биринчидан, Россия 
империяси Марказий Осиё ^удудларидан илгари босиб олин- 
ган Кавказга, асосан, казакларни ва кам сонли пщ арлик 
насроний а^олини кучирган; иккинчидан, крепостнойлик 
ЪУЧУЦ*
бекор ^илинишидан анча олдин, XIX асрнинг 50- 
йилларида рус ^ушинлари IQfrfOH хонлигига (Оролбуйи, 
Казали, О^мачит, Иссшреул ^авзаси, То^мо^, Пишпек, Ет- 
тисув) ва Хива хонлигига ^арашли (Мангишло^ ярим оро- 
ли, Каспийбуйи) ^удудларни босиб олиши ортидан куплаб 
рус а^олиси кучирилиб, ^ишло^ жойларига жуда ^улай ша- 
роитларда, метрополияда ^еч ^ачон булмаган имтиёзлар 
билан жойлаштирилди; учинчидан, агар Россияда крепост- 
нойликнинг йу^ ^илиниши натижасида айрим губерниялар­
да 
1
^ишло^ а^олиси ^аддан тапщари орти^ча булиб ^олса ва
35


Россия империясининг Марказий Осиёга нисбатан гаразли, 
истилочилик интилиши булмаса, унда орти^ча аз^оли муам- 
мосини а^олиси кам губернияларга, 
Узоц
Ш а р ^ а , Шар^ий 
Сибирга кучириш йули билан з^ал ^илиши мумкин эди. Ле­
кин бу борада Марказий Осиёга хос омиллар устунлик ^ил- 
ган. Агар Кавказни забт этиш Россия учун и^тисодий жи- 
з^атдан нефтга эга булишни, стратегик жи^атдан эса Эрон 
ва Туркия билан чегарадош булишни з^амда Каспий денги- 
зида уз мав^еига эга булишни таъминласа, Марказий Осиё- 
да мустамлакачилик з^укмронлигини урнатиш, аввало, мет- 
рополиянинг саноати учун зарур булган ^ишлов; хужалик 
хом ашёсини (пахта толаси, пилла, чорвачилик маз^сулотла- 
ри) ва минерал бойликларни узлаштириш, метрополиянинг 
тайёр маз^сулотини сотиш учун янги бозор очиш з^амда Аф- 
f o h h c t o h
чегараларига илк бор чи^иш, Эрон ва Хитой че- 
гараларига эса яна бир томондан я^инлашиш имкониятини 
берар эди. Шу боис, «орти^ча» а^олини кучириш сиёсати 
бу ерда стратегик жи^атдан муста^камланиб олиш учун за­
рур эди.1
Рус ^ушинлари Кдоон ва Хива хонликларининг каттаги- 
на з^удудларини забт этгач, 1865 йил 2 мартда империя з^уку- 
матининг фармонига биноан маъмурий маркази Чимкент 
(з^озирги Шимкент) шазфи булган Туркистон вилояти ту- 
зилди ва Оренбург генерал-губернаторлигининг таркибига 
киритилди.
Айни шу ва^тда «Новококандская линия» деб номлан- 
ган з^арбий режа амалга оширила бошланди ва Тошкент 
шазуэи босиб олингач, бу шаз^ар мазкур вилоятнинг, 14 ой- 
дан кейин эса Туркистон улкасининг маъмурий маркази булиб 
^олди.
Фаргона водийсининг з^амда Бухоро амирлиги, Хива хон- 
лигининг янги з^удудларини босиб олиш билан машгул булган 
Россия империяси ва мустамлакачи амалдорлар 1881 йилга-

Мусаев Н. XIX асрнинг II ярми - XX аср бошларида Туркистон­
да саноат ишлаб чи^аришининг шаклланиши. -Тошкент: IQTISOD -
MOLIYA, 2008. 12 6.
36


ча Туркистонга Россиядан тобора куп ми^дорда кучиб ке­
лаётган аз^оли сонини, ижтимоий ёки миллий таркибини 
назорат ^илишмаган. Лекин аз^оли кучиб келипгага ва з^ар- 
бий жи^атдан музрш з^исобланган жойларда казакларнинг 
ва бопща насронийларнинг посёлкаларини барпо этишга 
а^амият берилган. Дастлаб улкага русларни кучириб келти- 
риш сиёсати мажбурий амалга оширилган. Биро^ кейинча- 
лик ихтиёрий кучиб келувчиларнинг сони купайиб борди1. 
Уз хоз^иши ва янги улкада бой булиш умиди билан кучиб 
келаётган рус а^олиси орасида шаз^ар ва ^ишло^ камбагал- 
лари куп булган. Фаргона вилоятининг уезд бошлшугари 
з$ам кучиб келаётган славян а^олиси орасида камбагаллар, 
i^aniinoiyiap жуда куп булганлиги уларни жойлаштириш ма- 
саласини огирлаштираётганини ^айд ^илишган2. Андижон 
уездининг бошлиги Фаргона вилоятининг з^арбий губерна- 
торига 1910 йил сентябрь ойида бундай деб ёзган эди: «...Рос­
сиянинг турли губернияларида сарсон-саргардон булгани- 
дан ва люмпенларга айланганидан кейин Туркистонга кучиб 
келганларнинг катта ^исми отларга з$ам, ерга з^ам эга эмас, 
лекин муз^ими, урнашиб олмо^чи. Рус крестьянларининг 
маз^аллий аз^олига муносабатини яхши деб булмайди. Акса- 
рият з^олларда туб аз^олига менсимай ^арашади ва купинча 
з^еч бир асоссиз з^а^орат ^илишади»3.
Шунга ва купгина бопща далилларга кура таъкидлаш 
мумкинки, П.Г.Галузонинг уша сиёсийлашган «Вооружение 
русских переселенцев в Средней Азии» номли ма^оласида 
Туркистонга асосан узига 
туц
крестьянлар кучирилган», -
деб ёзгани з^а^ш^ий манзарадан узо^ эди. Лекин «маз^аллий 
аз^олидан ерни тортиб олиш з^исобига ва уддабуронлиги 
туфайли улар бой булишди» ва «з^ар бир янги рус посёлкаси
1 Мусаев Н. XIX асрнинг П ярми - XX аср бошларида Туркистон­
да саноат ишлаб чи^аришининг шаклланиши. -Тошкент: IQTISOD -
MOLIYA, 2008.12 6.
2 УзР МДА. И 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish