Н урбонова. Тошкент: Янги аср авлоди, 2014. 164 б


-жадвал2 Фаргона вилоятида экилган ь^ишлок хужалик


bet14/99
Sana12.06.2022
Hajmi
#660253
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   99
Bog'liq
Қурбонова Н Чоризмнинг Туркистондаги аграр сиёсати ва унга қарши

2-жадвал2
Фаргона вилоятида экилган ь^ишлок хужалик
экинлари
т/р
Ь^ишло^ хужалик 
экинлари
1885 й. фоиз 
хисобида
1905 й. фоиз 
хисобида
1915 й. фоиз 
хисобида
пахта
14
17
44
дон
26
47
27
ж^хори
22
16
11
шоли
16
8
7
беда
15.
8
8
ва бопщалар
7
4
3
Туркистондаги ер-сув муносабатларини мустамлакачилик 
режаларига кура узгартиришда йул ^уйилган зуравонлик, 
жиддий хатолар о^ибатида бир ^анча йиллар мобайнида 
дездончилик иш{ироз ^олатида булган. Россия империяси­
нинг расмий маълумотларига кура, Туркистонда, айющса, 
Ф аргона вилоятида пахта етиштириш ^ажми анча камайиб 
кетди. Масалан, 1878 йилда бу вилоятда барча сугорилади­
ган ерларнинг 10 фоизини пахта экинлари ташкил этган, 
биро]$ пахтачилик д е^о н ч и ли к берган соф фойданинг 5-7 
фоизини берган. X IX асрнинг 70-йиллари бошларида Ф ар­
гона водийсидан Россияга 300 минг пуд пахта толаси олиб 
кетилган булса, 80-йилларнинг бошларида бу курсаткич де-
1 УзР МДА. И - 1-4-фонд, 28-руйхат, 21-вара^.
2 Мусаев Н. XIX асрнинг II ярми - XX аср бошларида Туркистон­
да саноат ишлаб чи^аришининг шаклланиши. - Тошкент: IQTISOD 
-M O LIY A , 2008.-Б. 22. 
> хшв 
Г 
Ш Щ i
52


ярли 20 минг пудга тенг булди, яъни 15 баробар камайди1. 
Пахтага эътиборнинг ортиб бориши натижасида эса ке- 
йинчалик Туркистон вилоятида териб олинган пахтанинг 
60 фоизи Ф аргона вилоятида етиштирилди2.
А^волнй яхшилаш ва улкада пахтачиликни, пиллачилик- 
ни уз ^улига олиш учун Россия капиталистлари, савдогар- 
лари бу ерда банклар, фирмалар, бирлашмалар ташкил этиш- 
га, пахтани тозалаш, ёг-мой заводларини ^уришга киришиш- 
ди. Улар билан бирга бу жараёнда ака-ука Вадьяевлар, Ю.Да­
видов, Е.Симхаев, Р.Потеляхов ва камчиликни ташкил этув- 
чи ма^аллий тадбиркорлар ^ам ^атнашди. Давлатдан ва туб 
а^олидан пахтачиликка ^улай ^амда сугоришга яро^ли ер­
ларни сотиб олиш XIX асрнинг 80-90-йилларида авж олди. 
Кейинро^ 1903-1910 йилларда Туркистоннинг туб а^олиси- 
дан «орти^ча» ерларни тортиб олиш чоралари утказилди 
ва бу ерлар ^ам кучиб келаётган насроний а^олига булиб 
берилди ^амда ^ишлок; хужалигига дахлдор россиялик сар- 
моядорларга сотилди. Улкада айни пахтачилик, пиллачилик 
билан шугулланган ва жуда катта ер эгаларига айланган 
«Ака-ука Кудринлар ва К°°», «Катта Ярославл мануфакту- 
раси», Андреев фирмаси, «Беш Бош» фирмаси, Владимир 
Алексеевнинг корхонаси фаол ишлашган3.
Бу тижорат фирмалари, бирлашмалари билан Россиянинг 
Полтава, Самара, Нижегород, Москвадаги банклари ^ам- 
корлик ^илган ва улкада ^ишло^ хужалик хом ашёсини иш­
лаб чи^аришни купайтириш, метрополияда ^айта ишлаб, 
Туркистонга тайёр ма^сулот сифатида келтириш масалала- 
рига катта эътибор бершпган. Банкларнинг узи ^ам ма^ал- 
лий д е ^ о н л а р га фоизли ^арз бериш ва ^арзни уз муддатида
1 Социально-экономическое и политическое положение Узбекис­
тана накануне Октября. - С.28.
2 Мусаев Н. XIX асрнинг II ярм и -X X аср бошларида Туркистон­
да саноатишлаб чи^аришинингшаклланиши.-Тошкент: IQTISOD-
MOLIYA, 2008 - Б. 22.
3 История Узбекской ССР. Т.П. - С. 58; Гинзбург А.И. Русское 
население в Туркестане. - С.28.
53


^айтармаганларнинг ерини гаров ^исобига олиб, тадбир- 
корларга сотиш йули билан бойлигини орттирар эди.
Бундай услубларни Давлат банкининг булинмалари ^ам 
кенг ^уллаган. Улар хусусий банкларга, пахтачилик фирма- 
ларига йилига 5,5 фоиз устама шарти билан кредит бери- 
шар эди1. Уз навбатида, хусусий банклар устама ^а^ини 12 
фоизга кутариб, турли фирмаларга, уюшмаларга, пахтани 
улгуржи олиб-сотиш билан шугулланадиган тижорат таш- 
килотларига кредит берган. Айни шулар деэ^онлар билан 
муло^отда булишган ^амда вазиятга, мавсумга ^араб ва 
дщ-
^онлар пулга ^анчалик му^тож эканлигини ^исобга олиб, 
уларга 40-60 фоизли, аксарият ^олларда эса ^атто 100-150 
фоизли устама билан ^арзга маблаг беришган2. Булажак 
пахта ^осилини гаровга олиб, дездеонларга 
царз
бериш ^ам 
кенг тар^алган эди. 1^ийин а^волдаги дездеон чигит экиш 
олдидан ёки гузани парварипшаш пайтида хусусий банклар- 
дан, тижорат, савдо-соти^ фирмаларидан булажак пахта­
нинг з^ар бир пуди ^исобидан 1-1,5 рубль олар эди. Фаргона 
вилоятида шундай шартлар асосида дездеонлар олган ^арз- 
лар ^ар йил 32-35 млн. рублни ташкил этган3. Бундай шарт- 
ларни бажара олмай, етиштирган пахта ^осилидан ма^рум 
булган ва оиласи билан ^аш ш о^икка ботган деэдонлар йил 
сайин купайиб борган ^амда мардикорлар ^аторини тулдир- 
ган.
Туркистоннинг деярли барча пахтачилик ривожланган 
минта^аларида, айни^са, Фаргона водийсида судхурлар, 
гистачилар, бойлар ташаббуси билан дездеонларга зарур 
озщ -ов^ат ма^сулотларини, матоларни, пойабзалларни 
булажак пахта ^осилининг ^исобига харид нархларидан 
ю^ори ба^оларда сотиш жорий ^илинди. Судхурлар, бой-
1 Кривошеин А.В. Записки главноуправляющего землеустройством 
и земледелием о поездке в Туркестанский край в 1912 г. - Полтава, 
1912.-С.18.
2 Касымбеков К.Ф. Из истории народных движений в Фергане в 
конце XIX - начале XX века. -Ташкент: Фан, 1978. - С.23.
3 УзР МДА. И - 19-фонд, 1-руйхати, 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish