Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг


РАВРИШ ЭРГАШ ГАПЛИ ҚЎШМА ГАПЛАР



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

РАВРИШ ЭРГАШ ГАПЛИ ҚЎШМА ГАПЛАР 
 
Равиш эргаш гапли қўшма гапларда ҳам ҳавола бўлак мавжуд бўлмайди. Эргаш 
гапда ҳам, бош гапда ҳам, асосан, денотатив воқеа ифодаланади. Эргаш гапда 
ифодаланган денотатш воқеа бош гапдаги денотатив воқеа ичига тарз билдирувчи узв 
сифатида бевосита кирадн. Масалан, Кичик Кобуга бу хабар етиб, хон ташвишга тушиб 
қопти (Саид Ахмад). гапида хон ташвишга тушиб қопти бош гапида ифодаланган 
денотатив воиқеанинг ичига эргаш гапдаги денотатив воқеа тарз узви сифатида киради, 
яъни икки ѐнма-ѐн воқеа бири иккинчисининг узви тарзидаги муносабатда. Яна қуйидаги 
мисолларни ҳам қиѐсланг: Бутун оламга кўклам нафаси таралиб, тупроқдан муаттар ис 
анқиди (Ё. Яквалхўжаев). Туман сийраклашиб, баҳай-бат қояга илиниб турган яшил 
www.ziyouz.com kutubxonasi


126 
қишлоц кўринди (А. Мухтор). Уфқ қизғиш тусга кириб, қуѐш ѐтоғидан бош кўтарди (И. 
Рахим). Юлдузлар битта-битта сўниб, уфқ оқара бошлади (П. Қодиров).Бундай 
ҳолатларда сабаб-натижа ва пайт маънолари ҳам сезилиб туради. Аммо кўп ҳолларда 
бундай маъно (нозиклжклари сезилмайди, равиш эргатп гап соф тарз маънюсини . ифода 
этади. Бу одатда бош ва зргаш гаплардаги денотатив воқеаларнинг муайян узвлари ўзаро 
алоқадор бўлганда бўлади. Бошқача қилиб айттанда, бош ва эргаш гаплардаги муайян 
бўлаклар (кўпинча эга) ифодалаган нарсалар бир кишига (ѐки бир предметга)
тегишли бўлади: Нодира қизариб, юз-қулоқлари ловиллаб кетди (Ў. Ҳакимали) ганида 
бош гапдаги эга (юз-қулоқлари) ифодалаган нарса эргаш гапдаги эга (Нодира)
ифодалаган шахсга тегишли. Бу жиҳатдан қўшма гапнинг иккала қисмида ифодаланган 
денотатив воқеалар ўртасидаги муносабат-алоқа анча зич, улар бири иккинчисининг 
ичига узв сифатида киришидан ташкари узвларидаги алоқадорликка кўра ҳам
боғланади. Яна қиѐсланг: Саида бир лаҳза нафаси ичига тушиб ноқулай
аҳволида қолди (А. Қаэсхор). Маҳкам юрагида ҳислари тўлиб тошиб, югуриб кетди.
(П. Қодиров), Баъзан қумлоқ соҳилда ҳисларим тиннқнб, Зулайҳоипнг катта, ғамгин 
кўзлари тасаввуримга келади (А. Мухтор). Қони қочган юзлари оқариб, лаблари кўкиш 
тусга кирганди (Н. Қобул). 
Баъзан ўпкаси тўлиб, томоғига иссиқ нафас тиқилиб қолди (Саид Ахмад) Ҳавасим 
келиб, у билан хаѐлан суҳ-батлашардим (Н, Қобул). Шўро раиси Араб Тоға 
йигитларнинг талабини эшитиб, боши қотиб қолди (Ш. Холмирзаев, Т. 
Усманов).Кунботи) димоғи чоғ бўлиб, Балқиѐн йўлига равона бўлди (Фозил 
Йўлдош)каби гаплардаги ўпкаси тўлмоқ, ҳаваси келмоқ, боши қотмоқ, димоғи чоғ 
бўлмоқ тарзидаги иборалар қўшма гап қисми — эргаш ѐки бош гап сртфатида талқин 
этилади. Аслида улар турғун иборалар бўлиб, уларнинг маънюси сўзнинг лексик 
маъносига тенглашади. Масалан, димоғи чог бўлди лексик маъно жиҳатидан хурсанд 
бўлди дан ҳеч бир фарқ қилмайди. Мазкур турғун иборалар фақат шаклан гап, холос. 
Шунинг учун ҳам улар қатнашган қўшма гапларда кучли мазмуний-шаклий 
номувофиқлик юзага келади. Уларни, айтайлик, сохта қўшма гаплар деб айтиш мумкин 
бўлар. 
Равиш эргаш гапли қўшма гапларда умуман мазмуний-синтактик мувофиқлик 
сагкланади. Уларда эргаш гап мазмунан эркнн эмас, бош гап эса эркиндир. 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish