Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

мумкин. Демак, ҳар қандай ѐйиқ гап бирикма занжири асосида вужудга келади» 
Масалан, Азиз асримизнинг азиз онлари Азиз одамлардан сўрайди қадрин (Ғ.Ғ.). Бу 
гапдаги азиз асримиз-(нинг), азиз онлари, азиз одамлар(дан), сўра(йди), қадрини 
сўра(йди) бирикмаларида асримиз(шшг), онлари, одамлар (дан), сўра(йди) бўлаклари 
кенгаювчи (ҳоким) бўлаклар саналади. Бирикмалар занжирининг иккинчи ҳалқасида 
асримизнинг, одамлардаи бўлаклари кенгайтирувчи (тобе) бўлак вазифасида келади. 
Шушшг учун кенгаювчи бўлак талаб қилгавз грамматик шаклнинг бири қараткич, 
иккинчиси чиқиш келишиги шаклини олаяпти. 
Сўзларнинг ҳар кандан нопредикатив боғланиши сўз бирикмасини ҳосил қила 
бермайди. Сўзларнинг боғланиши эркин бўлиши, нутқ жараѐнида кенгаювчи бўлакнинг 
боғланиш модели асосида ҳосил килиниши ѐки бу боғланиш барқарор бўлиб, нутққа 
тайѐр ҳолда олиб кирилиши мумкин. Шунинг учун ҳам сўзларнинг нопредикатив 
боғланиши иккига бўлинади: 1) эркин боғ-ланиш; 2) турғун боғланиш. 
Г а к В. Г. Теоретическая грамматика французского язьжа, 3-92 
www.ziyouz.com kutubxonasi


21 
Эркин боғланиш сўз бирикмасини, турғун боғланиш эса фразеологизмларни ўз 
ичига олади. 
Эркин боғланиш синтаксиснинг, турғун боғланиш фразеологиянинг текшириш 
объекти ҳисобланади. Солиштиринг; 1) қизил олма, ўтмас пичоқ, 2) ўтмас бурчак. 
Синтактик сўз
1
бирикмалари фразеологик бирикмалардан қуйидаги хусусиятлари 
билан фарқ қилади: 
1) синтактик сўз бирикмалари маълум сўз бирикмаси модели асосида нутқ 
жараѐнида ҳосил бўлади. Шунинг учун ҳам реал синтактик сўз бирикмалари нутқ 
бирликлари саналади. Фразеологик бирликлар эса нутқ жараѐнигача тайѐр ҳолда 
мавжуд бўлади. Нутққа тайѐр ҳолда бир луғавий бирлик сифатида олиб кирилади; 
2) синтактик сўз бирикмаларида қисмларнинг синтактик алоқаси эркин,
фразеологик бирикма кесмлари ўртасидаги синтактик алоқа турғун бўлади; 
3) синтактик сўз бирикмалари қисмлари гап ичида алоҳида-алоҳида гап
бўлаклари бўлиб келади. Фразеологик бирикма қисмларининг грамматик муносабати 
фақат шу бирикма ичида амал килади. Фразеологик бирикма бир бутун сифатида
гап ичида бир гап бўлаги ўрнида келади. 
Цисмларининг эркин ѐки боғлиқлигига кўра сўз бирикмалари эркин ва боғлиқ 
бирикмаларга бўлинади. Эркин бирикма қисмлари осон бўлинади, боғлиқ сўз 
бирикмалари қисмлари ўзаро зич алокага киришиб, гапда бир гап бўлаги ўрнида 
келади. Бундай бирикмалар фразеологик бирикмаларга яқин келади, лекин синтактик 
алоқанинг сақланиши билан фразеологизмлардан фарқланади. Солиштиринг: 1) қизил 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish