Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

учинчи ҳолатда (Кар и м қ а е р г а к е т д и ? сўроғига жавоб бўлганда) Карим кетди —
тема [(маълум), Москвага — рема (янги) Ҳисобланади. 
Кўриниб турибдики, гаплар коммуникатив (актуал) жиҳатдан доимо икки қисмдан 
— тема (маълум) ва рема (янги) қисмлардан ташкил топади. Бу жиҳатдан 
интактик тузилишнинг анъанавий бош бўлакларига ўхшайди. Баъзан уларга 
тенг келиши мумкин: тема -эгага, рема — кесимга. Аммо тема-рема ва эга-кесим 
бў-линишлари ўзаро муносабатда бўлган бошқа-бошқа ту-зилншлар бўлиниши 
бўлганлигидан, улар бир-биридаи тубдан фарқ қилади. Синтактик тузилиш 
узвлари бош бўлаклардан ташқари, яна бошқа бўлаклардан ҳам тапь кил топса
коммуникатив тузилиш доимо икки қисмдан— тема ва рема ҳақида маълумот 
берувчи марказ
1
— рема-дан ташкил топади
1
1
Л о м т е в Т. М. Предложение и его грамматические категории. МГУ, 1972, с. 
69. 

В а с и л ь е в Л. М. Семантика русского глагола М., 1987, с: 
2
Гапнинг актуал тузилиши ва актуаллаштирувчи воситалар ҳа^ида бошка 
ишларда батафсил маълумот берганлигим. 

учун бу ерда шу маълумот билан 
чекланамиз. Царанг: Н у ў-м о н о в А., М а ҳ м у д о в Н. ва бошқалар. Ўзбек 
тилининГ мазмуний синтаксиси. Тошкент, 1992, 94-бет; Нурмонов А-Гап 
ҳақидаги синтактик назариялар. Тошкент, 1988, 81-бсг. 
www.ziyouz.com kutubxonasi


27 
ИФОДА МАҚСАДИ КАТЕГОРИЯСИ 
Гапнинг коммуникатив категорияси гапнинг ифода мақсадига кўра турларини 
ҳам ўз ичига олади. Гаплар коммуникатив мақсадига кўра нутқий алоқа турига 
асосланади. Нутқий жараѐнда сўзловчи маълум ахборотни ѐки истак-хоҳишини 
тингловчига баѐн килишни, маълум воқеа, ҳодиса ҳақида тингловчидан сўрашни, 
сухбатдошини маълум ахборотни баѐн қилишга ѐки маълум ҳаракатни юзага 
чиқаришга даъват килишни мақсад қилади. Сўзловчи ўзининг мақсадига 
мувофиқ келадига I гап шаклларини танлайди. Шунга мувофиқ, гаплар ифода 
мақсадига кўра қуйидаги турларга бўлинади: 1) дарак гаплар, 2) сўроқ гаплар, 
3) буйруқ гаплар, 4) истак гаплар. 
Юқоридаги гапларшшг ҳар қайсиси тил сатҳида бир-биридан фарқ қиладиган 
ўзига хос моделига эга. Ҳар қайси модел нутқ жараѐнида модусига кирувчи 
қўшимча маъно ва бу маънони ифодаловчи шаклга эга бўлиб,
моделга 
умумлашган (инвариант) маънони хусусий варнант маънолар билан бойитиши 
мумкин. 
Ҳар қандай гапнинг уюштирувчи маркази кесим бў ганлигидан гапнинг
ифода мақсадига кўра моделлар ҳам кесим асосида ажратилади. 
Гапнинг ифода мақсадига кўра моделлар тизимп категорияни ҳосил қилади. 
Инвариант маъно ва иивариант шакл асосидаги бу тўрт хил гап уч белги асосида 
бир-биридан фарқ қилади: а) I шахс ахбороти, б) II шахсни ҳаракатга қўзғаш,
в) 
модаллик. 
Гап турлари 
Д
ар
ак
С
ўроқ
Б
уй
руқ
Л
ст
ак

пт
ат
ив

Алоқа турларп 
I шахс ахбороти
II шахсни ҳаракатга қўзғаш
Модаллик 


о 


о 






Сўроқ гап ахборот билдирмайди, лекин ахборот ифодалаш билан алоқадорлик 
сўроқ гаппи дарак ва истак гаплар билан яқинлаштиради. 
Дарак ва сўроқ гаплар модели модаллик ифодалашга бефарқ бўлса, буйруқ ва 
истак гаплар модаллик билан боғланган. Буйруқ гапнинг кесими буйруқ
майлидаги феъллардан, истак гапнинг кесими эса истак майлидаги феъллардан 
ифодаланади. 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish