N I z o m I y n o m I d a g I t o s h k e n t d a V l a t p e d a g o g I k a u n I v e r s I t e t I h a y d a r o V f. I

Mavzu  yuzasidan  savollar:
1.  Ongning to 'rt  ta ’rifi
2.  A.I  Gersen  til  haqida
3.  Ong  nima?
4.  Ongsizlik  nima?
Mustaqil  ta’lim  uchun  mavzular:
1.  Ong  va ongsizlik
2.  Ongning gnesologik  tahlili
3.  O ng va uning namoyon  b o ‘lish mexanizmlari
4.  Shaxsda ongsizlik  holatining yuzaga  kelishi
44

---

PSIXO LO G IYA N IN G   M USTAQ IL  FAN  SIFATIDA SH AK LLANISHIGA 
ZAM IN  H OZIRLANISH I
XVII  asr  psixologlar  k o 'z   o'ngid a  psixikaga  bo'lgan  qarashlaming  tubdan 
o'zgarishi  davri  sifatida  namoyon  bo'ladi.  Psixologik  fikr  taraqqiyotidagi  yangi 
davrini  “fanlar  malikasi”  bo'lib  hisoblangan  mexanika  fani  ta ’sirida  paydo  bo'lgan 
konsepsiyalar ochib berdi.
XVII 
asrga  oid  psixologik  fikrlaming  o'ziga  xos  tomonlari  ochiq  namoyon 
bo'ldi:
a) tushuntirish  uchun  hech qanday  ruhga muxtoj  bo'lmagan tana-mexanik tizim 
haqidagi ta ’limot;
b)  ichki  kuzatish  orqali  o 'z   psixik  holati  haqida  hamma  narsani  bilish  mumkin 
bo'lg an  individning  ongi  haqidagi  ta’limot;
d)  inson  faoliyatini  unga  foydali  narsalar  tomon  yo'naltiruvchi  yoki  zararli 
narsalardan qaytaruvchi  ehtiroslar (affektlar) haqidagi  ta’limot;
e)  fiziologik  va  psixologik  tomonlar  o'rtasidagi  munosabati  haqidagi  ta ’limot. 
Bu  t a ’limotlaming  asosida  fanning  ulug'  zahmatkashlari  Rene  Dekart  (1598-1660), 
Benedikt  Spinoza  (1632-1677),  Tomas  Gobbs  (1588-1679),  Djon  Lokk  (1632-1704), 
Gotfrid  Leybnits  (1646-1716) kabilar turar edi.
Fransuz  matematigi,  tabiatshunos  va  faylasufi 
Dekartning  ismi  bilan 
psixologiya  tarixidagi  g'oyat  muhim  bosqich  boshlanadi.  Aynan,  u  o'zining  ong 
haqidagi  ta ’limoti  bilan  Aristotelning  ruh  haqidagi  ta ’limotidan  psixika  to'g'risidagi 
tushunchalaming  ajralib  chiqishi  uchun  asos  yaratdi.  U  avtomat  kabi  mexanik 
ishlovchi  organizm  modelini  tanlaydi  va  u  bilan  o'sha  kunlargacha  ruh  bilan 
boshqariluvchi  bo'lib  hisoblangan  tirik  tanani  uning  ta ’siridan  “xolos  etdi” .  SHu 
davrda  Garve  tomonidan 
qon  aylanishining  kashf  qilinishi  “organizm  mexanik 
mashina”  degan  fikmi  rivojlantirdi.  Unda  yurak  qon  o'tkazuvchi  nasos  bo'lib 
hisoblanadi  va  bu jarayonda  ruhning  hech  qanday  funksiyasi  yo'q,  deb  ta’lim  berildi. 
Dekartgacha barcha  faoliyat jarayonlari,  yerdagi  hayot tashqarisidan  energiya  oluvchi 
maxsus agent ruh  bilan  boshqariladi,  deb  hisoblab  kelindi.  Ammo  Dekartdan  boshlab, 
tana  mexanika  qonunlariga  asosan  tuzilgan  avto  tizimdir,  undagi  organlarning 
ishlashi  ham  tananing  faoliyati  ham,  boshqa tanalar  bilan  aloqasi  ham,  ruhga  muhtoj 
emas, deb takidlandi.  Lekin,  bu  bilan  ruh “ ishsiz”  bo'lib  qoldimi?  Yo'q,  Dekart ruhni 
hech  narsaga  bog'liq  bo'lmagan  oliy  substansiyagacha  ko'tardi.  “ Ruh  ongning 
uzluksiz  bo'lmagan  hodisalari-fikrlaridan  iborat”  deb  aytdi  olim.  Ruhning  birdan  bir 
asosiy  belgisi  uning  fikrlashidir.  Fikrlashdan  to'xtash  ruhning  yo 'q   bo'lishiga  olib 
keladi,  deb  hisoblaydi.  Dekartning  tana  va  ruh  substansiyalarini  o'zaro  taqqoslashi 
shunga  olib  keladiki,  Dekart  tana  o 'z   tabiatiga  bo'linuvchi,  ruh  esa  bo'linmas, 
shuning  uchun  u  turli  xil  narsa  degan  xulosaga  keldi.  Dekart  dualizmning  m a ’nosi 
shuki,  tana  va  ruh  mustaqil  substansiyalardir.  Ularning  har  qaysisi  mavjud  bo'lishi 
uchun  o'zidan  boshqa  hech  narsaga  muhtoj  emas.  “ Ruh  butunlay  mening  tanamdan 
butunlay  ayru  bo'lib,  u  tanamsiz  ham  mavjud  bo'la  oladi” .  “ Bizdagi  issiqlik  va 
harakat  fikrga  bog'liq  bo'lmagani  uchun  ular  faqat tanamizga tegishlidir”  deb  yozadi 
Dekart.
45

---

Buni  Dekart  ruhsiz  tanalar  ham,  masalan,  olov  issiqlikka  ega  bo'lishi  va 
harakatlanishi  bilan  isbotlashga harakat  qiladi.  Dekartning  fikricha,  hayotni  ruh  bilan 
bo g ‘laganlar  xato  qiladilar.  Negaki  “ o ‘lim  hech  qachon  ruh  tufayli  sodir  bo'Imaydi, 
balki  tananing muhim  qismidagi  buzilishi  tufayli  r o ‘y beradi” .
Dekartga  k o ‘ra  asoslarning  asosi  shubhlanishdir.  Uning  fikricha,  ham ma  tabiiy 
va  g ‘ayri  tabiiy  narsalardan  shubhalanish  kerak.  Chunki  shubhalanganda  inson 
odatdagidan 
k o ‘ra  yaxshiroq 
fikrlaydi. 
Bunda 
Dekartning 
mashhur  “M en 
fikrlayapman,  bundan  chiqdi  mavjudman”  aforizmini  keltirish  mumkin.  0 ‘zining 
asosiy  fikrlarini  Dekart  “Aqlni  boshqarish  qoidalari” ,  “ Ruhlar  ehtiroslari”,  “O dam  
haqida” nomli  asarida bayon  etdi.
XVIII 
asrning  eng  yirik  kashfiyotlari  qatoriga  refleks  tushuncha-sining  paydo 
b o iis h in i  kiritish  mumkin.  Refleks  tushunchasi  Dekart  fizikasida  paydo  bo'ldi.  Agar 
Garvey  o ‘z  kashfiyoti  bilan  ruhni  ichki  a ’zolarini  boshqaruvchisi  sifatida  inkor  etgan 
b o ‘!sa,  Dekart  ruhni  tashqaridan  t a ’sir  etish  xususiyatidan  mahrum  qildi.  U  fanga 
fiziologiya  va  psixologiyada  fundamental  bo'lg an  refleks  tushunchasini  (terminini 
emas)  kiritdi.  U  davrda  nerv  tizimi  t o ‘g ‘risidagi  bilimlar  ham  oz  edi.  Dekart  uni 
ingichka  quvurchalar  “tru b k ac h ala f’dan  iborat  deb  tasavvur  qildi.  Dekartning 
ta s a w u r id a  
g o 'y o  
shu 
trubkachalardan 
mayda 
engil 
havosimon 
zarralar 
harakatlanadi.  Bu  zarralami  Dekart  “ hayvon  ruhlari”  deb  nomladi.  “Men  ruh  deb 
atagan  narsalar  kichiklik  va  tez  harakatlanishdan  boshqa  hech  qanday  xususiyatga 
ega  b o ‘lniagan  tanachalardan  o ‘zga  narsa  emas.  Bular  qonning  eng  harakatchan 
zarralari  b o ‘lib,  doim  miya  tomonidan  harakatlanadi” ,  deb  tushuntirmoqchi  bo ‘ldi 
Dekart.  Uning  refleks  sxemasiga  ko'ra,  tashqi  impuls  nerv  trubkachalari 
ichida 
joylashgan  nerv  “ iplarining”  uchiga  tasir  qilib,  ular  shu  “ ip”  chiqqan  miyaning 
qismini  g o ‘yo  arqonning  bir  uchi  ikkinchisini  harakatga  keltirganidek  q o ‘z g ‘atadi.  U 
yerdan  “hayvon  ruhlari”  nerv  orqali  tegishli  muskulga  o ‘tib,  qisqarishga  majbur 
qiladi.  Shu tariqa harakat r o ‘y  beradi.  SHuning uchun  qaynoq  buyum q o i n i   kuydirib 
tortib  olishga  majbur  qiladi.  Bunda  xuddi  y orug'lik  nurining  k o ‘zgudan  qaytganidek 
reaksiya  sodir  b o ‘ladi.  Xatti-harakatlaming  reflektor  tabiatni  ruhga  murojaat  qilmay 
ochib  bergan  Dekart  umid  qiladiki,  kelajakda  ancha  murakkab  hodisalami  ham  u 
t a ’riflab  bergan  fiziologiya  mexanika  qoidasiga  k o ‘ra  tushuntirish  mumkin  bo'lar: 
“ Masalan,  it  o'ljani  ko'rgach,  unga  tashlanadi,  lekin  o ‘q  ovozini  eshitsa,  albatta 
qochadi.  Shunga  qaramay  ovga  o'rgatilgan  itlar  o'ljani  ko'rgach  to'xtaydi.  Aqlsiz 
hayvonlar  miyasida  shunday  o'zgarish  hosil  qilib,  ulami  o'rgatish  mumkin  ekan, 
ehtimol  o dam ga  biror  narsani  o'rgatishda  bundan  ham  yaxshiroq  narsalarga  erishsa 
b o ‘lar” ,  deb  taxmin  qildi  Dekart.  Bundan  u  shunday  xulosa  chiqardiki,  “ ruhning 
kuchi  em as  balki,  mexanika  qoidalari  asosida  ro ‘y  beruvchi  tanadagi  o'zgarishlar 
asosida  inson  avvalo  o ‘z tabiatining,  qolaversa tashqi  olamning  hukmdoriga aylanishi 
m um kin” .
Dekartni  fikricha,  “ Kuchli  va  oliyjanob  odamlarning  kayfiyati  xotirjamlik 
onlarida ham,  kulfatga  ro'p ara boMganda ham  o 'zg a rm a y d i” .
-  Sen  taqdiri  azalni  emas,  avvalo  o ‘zingni  yengishga  harakat  qil.  Dunyoni 
tartibga solishga  urinma,  eng  avval  o ‘z  istaklaringni  boshqara bil.
-  O'z likni  anglashdan  k o 'ra   sermahsulroq  m a shg'u lot yo'qdir.
46

---