Н. А. Самиғов, Ф. Д. Жўраева, Сайдуллаев А. Б


Металларни коррозия ва оловдан ҳимоялаш



Download 11,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet481/526
Sana24.04.2022
Hajmi11,59 Mb.
#579687
1   ...   477   478   479   480   481   482   483   484   ...   526
Bog'liq
QMB UMK

2. Металларни коррозия ва оловдан ҳимоялаш
2.1 Коррозия турлари 
Металлар коррозияси ишлатилиш муҳитига қараб кимёвий ёки 
электркимёвий турларга бўлинади. 
Кимёвий коррозия.
Кимёвий коррозия электролит бўлмаган органик 
қуруқ газлар ва суюқликларнинг металларга таъсири натижасида вужудга 
келади. Кимёвий коррозиянинг бу турида металл юзаси юқори ҳароратда 
оксидланади. Бу турдаги коррозия кам учрайди. 
Электркимёвий коррозия.
Металларга электролитлар-кислота, ишқор 
ва тузларнинг эритмалари таъсирида электркимёвий коррозия вужудга 
келади. Бу агрессив муҳитларда металл коррозиясига металл ионларининг 
эритмага аста-секин ўтиб емирилиши сабаб бўлади. 


593 
ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
Турли металлар контактлашганда галваник ток ўтиши туфайли улар 
электркимёвий коррозияга учраши мумкин. Металлар структураси бир 
жинсли бўлмагани учун микрокоррозия вужудга келиши ва аста-секин 
кристаллараро коррозияга айланиши мумкин. 
Электркимёвий коррозия атмосфера сувлари, ер ости сувлари ва нам 
тупроқда, шунингдек дайди токлар таъсирида ҳосил бўлиши мумкин. Бино ва 
иншоотларнинг очиқ ҳавода ишлайдиган қисмлари ёғин-сочин таъсирида 
коррозияланади. Атмосферадаги сув ҳаво аралашмаси таркибидаги карбонат 
ангидриди ва олтингугурт пўлатни коррозияга учратадиган электролит ҳосил 
қилади. Бунда пўлат коррозия муҳитининг концентрациясига қараб тез ёки 
аста-секин емирилиши мумкин. 
Ер ости металл конструкциялари, қувурлар дайди токлар таъсирида 
электркимёвий коррозияга учрайди. Дайди токлар ер ости кабеллари, 
трамвай ва электропоезд темир йўл излари, электр подстанцияларига яқин 
ерларда ҳосил бўлади. 
2.2 Металлни коррозиядан ҳимоялаш
 
Металларни коррозиядан лок-бўёқ, металл ва нометалл қопламалар 
воситасида ҳамда металл таркибига легирловчи элементлар киритиб 
ҳимоялаш мумкин. 

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   477   478   479   480   481   482   483   484   ...   526




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish