Н. А. Самиғов, Ф. Д. Жўраева, Сайдуллаев А. Б


ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б



Download 11,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet416/526
Sana24.04.2022
Hajmi11,59 Mb.
#579687
1   ...   412   413   414   415   416   417   418   419   ...   526
Bog'liq
QMB UMK

ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
Хари 
игна баргли ва баргли дарахтлардан диаметри 14 см дан кам 
бўлмаган узунлиги 4-6,5 м бўлган ёғочлардир. Хари 
3
навга бўлинади. 
Биринчи навга юқори сифатли, иккинчи навга баъзи бир нуқсонли ва учинчи 
навга озгина миқдорда турли нуқсонлари бўлган (чиримаган) харилар 
киради. 
Биринчи навли харилар ёғоч конструкциялар (тўсин, ферма, сарров, 
қозиқ), иккинчи навли харилар тўсинлар, ховонлар ва дурадгорлик буюмлари 
тайёрлашда, учинчи навли харилар эса, иккинчи даражали ахамиятга эга 
бўлган конструкциялар тайёрлашда ишлатилади. 
Хода учининг диаметри 8-11 см, ходача учининг диаметри эса 3-7 см 
бўлиб, узунлиги 3-9 м бўлади. Хода ва ходачалар синчли уйларни қуришда, 
қисмлар тайёрлашда ишлатилиши мумкин. 
Тилинган ёғоч.
Хариларни бўйлама арралаб тилинган ёғоч 
тайёрланади. Кўндаланг кесим юзасига нисбатан тилинган ёғоч пластина, 
чорак ғўла (четвертина), пуштахта, тахта, брус ва брусча турларига бўлинади. 
Харини бўйламасига иккига бўлиб пластина, тўртта тенг бўлакланиб чорак 
ғўла ҳосил қилинади. 
Харини брус ва тахталарга тилишдан қолган энг 
четки тахталарга пуштахта дейилади. Эни қалинлигидан икки баравар 
катта бўлган ёғоч тахта, эни икки қалинликдан ошмайдиган тахта эса, 
брусча дейилади.
Тахта қалинлиги 13-100 мм, эни 80-250 мм бўлади. Тахта 
игна баргли дарахтдан 6,5 м гача, баргли дарахтдан 5,5 м гача, 0,25 м қадам 
билан бўлиши мумкин. Тахта ён четлари арраланган (тўғри қиррали) ва ён 
четлари арраланмаган турларга бўлинади (13.5-расм). 
Хари тўрт томонидан арраланса брус ҳосил бўлади. Брусларнинг 
кўндаланг кесим юзаси ўлчами 110х110 мм дан 220х260 мм гача. Брус 
қаватлараро тўсинлар, ёғоч конструкциялар тайёрлашда ишлатилади. 
Брусчалар эса ёғоч конструкциялари элементлари ва дурадгорлик буюмлари 
олишда ишлатилади. 


513 

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   412   413   414   415   416   417   418   419   ...   526




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish