Муомала мазмуни Амалдаги счётлар режасига асосан



Download 57,46 Kb.
bet6/14
Sana28.02.2022
Hajmi57,46 Kb.
#473753
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
44


максадда банк кредити олинганлигини х,амда унинг микдорини аниклаши зарур. Бунда аудитор банк билан мижоз уртасидаги тузилган кредит шартномасини, акционерлик жамияти томонидан тузилган бизнес ]3ежани ва банкни тулов х;ужжатини куриб чикиши зарур. Кредитни нима максадда олинганлиги ва унинг микдори аник;лангандан кейин кредитдан мацсадли фойдаланганлиги текширилади. Кредитдан максадли фойдаланганлигини
текширишда аудитор олинган кредитларни сарфланиш устидан назорат килиши яъни корхонанинг тулов хужжатларини текшириши зарур. Сунгра, кредитдан фойдаланиш натижасида кузланган натижага эриша олиши, яъни бизнес режада курсатилган фойдани олинаётганлиги аницланади. Бунда сарфланган маблагга нисбатан олинган фойдани бизнес режада курсатилган фойдага солиштириш оркали текширув амалга оширилади.


45




II-Боб.Ационерлик жамиятларида банк кредитлари уисоби ва у ни такомиллаштириш.
2.1. Акционерлик жамиятларида банк кредитларининг дастлабки, аналитик ва синтетик хисоби ва уларни такомиллаштириш.
Узбекистан Республикасида мулкни ’ давлат тасарруфидан чикариш ва хусусийлаштириш жараёнини амалга оширишда махаллий шароитни узига хос хусусиятларини хисобга олган холда узига хос булган янги йул танланди. Мулкчиликнинг барча шаклларига тенг шароит яратиш, рак,обат мухитини шакллантириш амалга оширилаётган ислохотларнинг энг асосий йуналишларидандир. Мамлакатимизнинг экспорт салохиятини ошириш, миллий валютамизнинг кадрини ошириш, ички бозоримизни хам нархи буйича, хам сифати буйича мацбул булган махал лий товар лар билан тулдириш ислохотларнинг иктисодий сохадаги асосий
максадларидандир. Бу максадга эришиш учун бир канча тадбирлар амалга оширилди. Амалга оширилган тадбирларнинг натижаси сифатида халк хужалигининг саноат, цурилиш, маиший хизмат сохаларидаги деярли барча корхоналар давлат тасарруфидан чикарилди. Давлат тасарруфидан чикаришда тур ли хил суистеъмолчиликларни олдини олиш мак;садида бу жараён боскичма- боскич амалга оширилди. Биринчи боскичда асосан маиший хизмат, савдо ва умумий овкатланиш корхоналари давлат тасарруфидан чикарилган булса, кейинги боск;ичда саноат объектлари хам давлат тасарруфидан чикарилиши бошланди.
Натижада хозирги кунга келиб респ^бликамизда фаолият юритаётган куплаб корхона ва ташкилотлар акционерлик жамиятлари сифатида фаолият курсатмокда. Ушбу фикрларни биз куйидаги жадвал маълумотлари асосида хам акс эттиришимиз мумкин:




Йиллар ва даврлар

Жами

Шу жумладан

Бошкалар

Хусусий-
лаштирилган7

Х,иссадорлик
жамиятларига
айлантирилган

1995Й

8537

7511

1026

-

1996Й

1915

658

1257

-

1997Й

1231

443

788

-

1998Й

451

103

110

-

2000Й

374

103

152

119

1999Й

448

156

141

151

1-чорак

144

40

46

58

2-чорак

119

47

40

32

3-чорак

103

42

25

16

4-чорак

82

27

30 -

25

2000Й













1-чорак

52

21

20

11

2-чорак

61

28

23

10

3-чорак

76

14

47

15

4-чорак

185

40

64

81

2001













1-чорак

225

123

28

74


6 Манба: Давлат мулкини боищариш цумитаси (ДМБК) ва Макроицтисодиёт статистика вазирлиги.


7 Хусусийлаштиришнинг барча турларини уз ичига олади (акциялар сотилиши, мулкка эгалик ^лишнинг ишчиларга ёки боища мулкдорларга утиши).




Вилоят-
лар

19921
993

*994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001
1-ч.

Корадал
паристон
Респуб-
ликаси

4.5

5.1

5.6

8.2

7.1

25.3

2.4

8.8

6.7

Андижон

8.4

8.3

16.6

5.8

6.6

3.1

4.7

9.9

4.9

Бухоро

6.2

5.0

1.7

5.9

7.1

5.1

4.7

6.7

6.7

Жиззах

2.9

3.6

2.6

4.9

4.9

8.9

2.7

8.0

4.4

Капща-
дарё

7.5

6.9

9.0

6.0

11.2

11.5

12.9

9.4

7.1

Навои

2.1

2.6

1.7

3.7

3.2

3.5

8.0

6.7

4.4

Наманга
н

7.6

6.3

7.1

5.6

6.1

7.4

5.8

5.1

6.2

Самар­
канд

11.1

8.2

13.3

13.1

11.5

5.1

6.7

4.8

4.9

Сурхон-
дарё

9.1

6.8

1.9

6.4

8.1

3.5

7.8

5.3

3.6

Сирдарё

2.7

3.6

3.3

3.6

4.3

1.5

12.9

6.4

4.0

Тошкент

10.5

10.6

4.1

9.9

7.0

6.9

6.0

5.3

5.8

OapFOHa

13.5

7.7

18.3

9.8

5.1

4.0

5.8

6.1

13.3

Хоразм

4.8

4.6

6.4

4.7

5.4

3.3

2.2

4.3

11.1

Тошкент
шахри

7.9

20.6

12.0

12.3

11.9

11.8
%

17.2

13.1

8.9

Республ
ика
буйича

100.
5390

100.
9744

100.
8584

100.
1915

100.
1231

100.
451

100.
448

100.
374
*

100.
225







Жамн>
Млрд
сум

яим
дан%

Фонд
бозорлари
оркали
сотилиши,%

Ме^нат жамоа- ларига сотилган,%

1997

4.40

0.44

84.50

15.50

Янв-июн

2,36

0,70

37,70

11,00

Янв-сент

3,60

0,54

77,70

11,40

1998

8,90

0,63

76,40

13,40

Янв-июн

2,40

0,50

-

-

Янв-сент

5,40

0,60

74,00

16,10

1999

9,10

0,44

44,70

30,70

Янв-март

1,26

0,40

56,30




Янв-июн

2,71

0,39

46,60

29,50
<%

Янв-сент

5,71

0,38

45,50

34,20

2000

14,30

0,44

38,10

32,90

Янв-март

3,27

0,73




32,60

Янв-июн

7,00

0,67

19,90

29,70

Янв-сент

11,00

0,56

40,00

30,00

2001













Янв-март

5,40

0,76

33,90

33,40


Акционерлик жамиятларини тузиш ва фаолиятни ташкил килиш тартиби Узбекистон Республикасининг «Акционерлик жамиятлари ва1 акционерларнинг хукукларини х;имоя килиш ту«рисида»ги Крнунида ифодаланган. Бу конуннинг 2-моддасига мувофик:



Download 57,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish