Mundarij a kirish bob. Ўзбекистон миллий валюта сўмнинг қадрини ошириш ва барқарорлигини таминлаш


капитал харакати салдоси ижобий тус олади. Пировард натижада, валюта



Download 111,97 Kb.
bet22/39
Sana24.02.2022
Hajmi111,97 Kb.
#238900
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   39
Bog'liq
KURS ISHI VALYUTA

капитал харакати салдоси ижобий тус олади. Пировард натижада, валюта
чекловлари умумий қилиб олганда ХИМ га, хусусан, экспорт ривожини
кийиндаштириб салбий таъсир этади. Хорижий валютани қайтара олишига
шубха билан каровчи экспортерлар валюта тушумини девиз банкларга ўзлари
учун нафсиз миллий валютанинг расмий курсида қўйишдан қуйидаги
усуллар билан бош тортишга харакат қилишади:
· счет-фактуралар (икки томонли контракт)да нархларни яшириш;
· товарни валютаси берилишига мажбур бўлмаган учинчи давлатга сотиш;
· ўзининг хорижий валюта бўлимини ушлаб туриш зарурияти туфайли
22
давлатга экспортер-фирманинг валюта тушумини бир қисмини бермаслик
илтимосини асословчи адвокат хатлари;
· қимматли совга ёки хизмат кўринишидаги поралар орқали.
Валюта назорати органлари тегишли қонунчиликка риоя қилиш,
нархлар, хисобларни қаттиқ кузатишади ва хуқуқбўзарликлар холатида
жарима ва санкциялар қўлланилади. Аммо кўпгина юридик ва жисмоний
шахслар нафли контрагентни йўқотишдан кўра жарималарга тортилишни
афзал кўришади. Валюта чекловларига карамай давлат йирик фирмаларга
бир қатор ён беришлар кўрсатади.
Валюта чекловлари, хақиқатда валюта алмашинувининг энг ижобий
тамойилини бекор килса хам, айрим давлатлар тўлов балансининг
вақтинчалик тенглашишига ёрдам беради. Кўплилик валюталарини қўллаш
савдо хамкорлар айирмачилигини кучайтиради.
Жаҳон амалиётида валюта тўсиқларини олиб ташлашнинг объектив
зарурияти валюта чекловини Халқаро назоратига ўтиш тенденцияларини
келтириб чиқаради. Аммо бу омилга савдо хамкорларига қаратилган рақобат
воситаси сифатида миллий протекционизм қарши туради.
Илк бор валюта чекловлари биринчи жахон уруши йилларида
урушувчи давлатларда кулана бошланди. Иккинчи жахон уруши

Download 111,97 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish