Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet69/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Шакли узгарган барг. Шакли узгарган баргларга барг метоморфлари ва редукцияси натижасида вужудга келган барг кипиклари, тикан, муйлов, хашоратларни тутиш учун мослашган аппаратлар хамда органик моддалар жамгариладиган органлар киради. Айрим холларда барг банди ва унинг шапалогининг шакли хам мустакил равишда узгаради. Масалан, айрим усимликларда барг шапалоги хашоратларни тутиш учун мослашган аппаратга айланган. Барг банди уз навбатида шакли узгариб, барг шапалоги вазифасини бажаришга мослашган. Баргнинг бу турдаги шакл узгариши филлодий деб юритилади.
Барг кисман (туя ёнтоги) ёки бутунлай (зирк, коктусда) тиконга ёки муйловга (нухот, кукнухот, ловия, бурчок)да айланиши мумкин. Хашоратларни тутиш учун мослашган барглар - филлодийлар шакли ва тузилишига кура, турли усимликларда турлича булади.
Улар махсус секреция безлари каби, тукима билан таъминланган булиб, бу тукималар хашоратларни узига жалб киладиган моддалар ажратади. Индомалай тропик улкасида кенг таркалган непентес деб юритиладиган усимлик баргининг учида копкокли гулча жойлашган. Бу гулчанинг огзи очик, тубида махсус суюклик булади. Хашорат гулчага кириши билан унинг огзи ёпилади ва усимлик ажратадиган махсус ферментлар таъсирида бу хашоратни хазм булади. Канада боткокларида усадиган хашоратхур усимлик – сппоценийнинг хам хашорат тутгич аппарати гулчага ухшайди, аммо огизчаси булмайди. Шимолий америка боткокларида таркалган ванера пашша тутгичнинг шакли оддий пласгипка шаклида булиб, баргининг палла шаклида осонлик билан кайрилиш ва кунган хашоротни тутиб олиш кобилятига эга.
Ер юзида хашоратхур усимликларни 450дан ортик турлари маълум булиб, уларнинг купчилиги боткокларда азотли бирикмалар танкис булган ерларда кенг таркалган. Яшаш мухитида азотли бирикмаларнинг етишмаслиги тарихий тараккиёт даврида усимликларни хашоратлар билан озикланишига мослашини такозо килган.
Баргнинг ички тузилиши. Барг юкорида айтилганидек, усиш конусининг бирламчи буртмасидан шаклланади. Хар кайси буртмада баргнинг бошлангичи, устки (апепаль) ва пастки (базаль) кисми фарк килинади. Баргнинг дастлаб уч кисми, сунг асоси усади. Буртманинг уч кисми барг шапалоги ва барг бандини хосил килади. Буртманинг асосидан баргнинг асоси ва барг олди барглари хосил булади. Барг хосил булишининг бу тартиби усимликларнинг турига караб маълум даражада узгариши мумкин. Кейинги кузатишларга караганда, купчилик холларда баргнинг бошлангичи учидан усиши маълум вактдан сунг тухтаб, усиш асосан унинг асос кисми хисобига давом этади.
Барг шапалгининг шаклланиши билан бир вактда унинг култигида булажак новда вужудга келадиган куртак буртмалари хам хосил булади.
Вояга етган баргнинг ички тузилиши мухит шароитига боглик холда узгариши мумкин. Чунки хар кандай усимликда баргнинг асосий массаси булган паренхимани устки эпидермис оралик кисм ва остки эпидермис оралик кисмни ташкил этади. Мезофил утказувчи най богламлари, склероид, луб ва склеренхима толалари, хамда колленхимани бирлаштирган махкамлик тукималаридан иборат. Бундан ташкари мезофил хар хил чикинди: эфир мойлари, ошловчи ва шунга ухшаш тупланадиган уриндик хам хисобланади.
Ёш барг шапалогида усиш ва дифференцияланиш жараёни анча тез утади. Барг шапалогида шаклланган утказувчи най богламлари, барг банди оркали пояга утади ва барг бандиннг охирида эгилиб пояни утказувчи богламларига уланади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish