Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet66/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Иккиламчи пуст. Иккиламчи пуст камбий фаолияти натижасида, унинг сирт томонида шаклланади.
Юкорида эслатилганидек, ёгочликда эса унинг хамма элементлари ёгочланади. Иккиламчи пустда ёгочланиш факат склеренхима ва сплероид хужайраларида кузатилади. Иккиламчи пустнинг хужайралари купинча ёгочланмаган булади. Ёгочлик сингари иккиламчи пуст хам асосий махкамлик ва утказувчан тукималардан таркиб топган.
Бундан ташкари, иккиламчи пустда сув йуллари айириш органлари хам мавжуд.
Асосий тукима флоэма (луб) паренхима, камбиформ ва узак нурларидан иборат. Флоэма паренхимаси куйидаги усулда вужудга келади: дастлаб камбий хужайраларининг тангентал тусиклар хосил килиш йули билан булиниши натижасида одатдагидек усиш кузатилади. Кейин хосил булган усиш хужайраларини эни буйлаб тусиклар хосил килиш йули билан купайиши натижасида иккиламчи паренхима вужудга келади.
Хосил булган тукима говак, хужайра деворлари целлюлозадан иборат. Бу тукиманинг хужайралари нафакат крахмал, ёг, карбон сув сингари озика моддаларга бой, балки унда турли-туман мураккаб моддалар, органик кислоталарнинг эритмалари хам сакланади. Флоэма паренхимасида инсоннинг хужалик фаолияти учун мухим булган каучук, ошловчи моддалар, алколлоидлар, глюкозидлар, эфир мойлари ва бошка мураккаб органик моддаларнинг турли-туман хиллари учрайди
Камбиформ камбий фаолияти натижасида вужудга келган хужайралар булиб, камбийнинг усувчи хужайраларини узунасига (буйига) тусиклар хосил килиш йули билан купаяди. Булар узи хосил булган камбий хужайралари шаклини узгартирмаган холда саклагани сабабли камбиформ деб юритилади. Уларнинг хужайра девори ёгочланган булиб, иккиламчи флоэмада нисбатан кам учрайди.
Флоэманинг узак нурлари камбий сиртида жойлашади. Улар ёгочликни пайдо киладиган камбий нурлари инициал хужайраларининг тенгенталь йуналишда булиниши натижасида вужудга келади ва поя радиуси буйлаб жойлашади. Радиал нурларнинг флэма кисми кселемага нисбатан кенг булиб, хужайра девори ёгочланмаган. Айрим холларда поянинг йугонлашуви туфайли периферик кисмини чузилиши натижасида узак нурларининг сирт томони анча кенгайган булади. Элаксимон утказувчи найлар иккиламчи флоэма богламларида жойлашган булади ва узига хос характерли тузилиши билан лубнинг колган элементларидан ажралиб туради.
Сут найлари поя пустининг иккиламчи элементларига таалукли. Иккиламчи хосил булган йуллари жуда куп сонли булиб, амалий жихатдан мухим ахамиятга эга. Одатда, сут найлари най богламларининг флоэма кисмида йигилади. Айрим холларда улар поянинг пуст кисмида утиб эпидермисгача етиб бориши мумкин.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish