Мукаддима


Утказувучи най ва тола богламлари



Download 0,82 Mb.
bet47/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Утказувучи най ва тола богламлари. Утказувчи тукима элементларининг усимлик танасида жойлашишида маълум тартиб мавжудлиги кузатилади. Бу тартиб усимликнинг бутун танаси буйлаб утадиган утказувчи най ва толаларнинг жойланишида намоён булади. Утказувчи най ва толалар туфайли усимлик органларида яхлит алмашиниш баланси содир булади.
Утказувчи най ва тола богламлари усимликнинг барги, пояси, илдизи, айрим холларда гули ва мевасида сув ва озука моддаларни усимликнинг бутун танаси буйлаб харакатга келтирувчи нихоятда мураккаб тузилган тур хосил килади.
Хар кайси богламда флазма, ксилема, махкамлик тукималари булади. Флаэма ва ксилема богламда аник бир уринни эгаллайди. Ксилема ва флазманинг таркиби, ундаги паренхима ва махкамлик тукима элементлари, усимликнинг тури, унинг кайси органида жойлашиши ва кисман усимлик усаётган мухит шароитларига боглик булади.
Богламларнинг узида хам утказувчи ва улар таркибидаги бошка элементлар аник бир тартибда жойлашган камдан-кам холлардагина утказувчи боглам факат кселемадан ёки флоэмадан ташкил топган булади. Бундай богламалар тугал булмаган богламалар деб юритилади. Агар утказувчи богламда хам флоэма, хам ксилема булса у тугал боглам хисобланади. Тугал булмаган богламалар купинча усимлик баргларида учрайди. Бундай холда ксимма богламлари халкаси ва спиралсимон найлардан ташкил топган булади.
Хамма усимликларнинг хам утказувчи богламларида ксилема ва феоэма бир текисда жойлашмайди. Тугал богламаларда флаэма ва ксилеманинг жойланиш урнига караб, утказувчи найлар куйидаги турт типга булинади.
Коллатерал утказувчи най богламлари. Утказувчи найлар богламларининг бу типидаги флаэма ва ксилема ёнма- ён жойлашади, яъни бир ёнида ксилема богламлари, иккинчи ёнида эса флаэма богламлари жойлашган булади. Поя ва илдизнинг уч кисмида одатда ксилема марказга караган булиб, адекват холда марказга якин жойлашади. Флаэма эса сирт кисмда, яъни марказдан узокда, абаксиал холда жойлашади. Баргда ксилема унинг юза томонида, флаэма эса унинг ост томонида жойлашган булади. Утказувчи богламларнинг бу типи барча усимликлар учун хос. (расм-21)

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish