Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet37/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Иккиламчи меристема. Мазкур меристема асосан поя ва илдизнинг бирламчи меристемасидан сунг асосий тукиманинг хужайраларидан шаклланади. Иккиламчи меристемага камбий ва пукак камбейга (филлогенга) тааллукли, у поя ва илдизда халка булиб жойлашади.
Камбий прокамбий хужайраларидан хосил булади ва ундан ксилема ва флоэма шаклланади. Пукак камбийси (филлоген) эпидермис хужайраларидан ёки эпидемис остида жойлашган паренхиматик хужайралардан вужудга келади. Ундан таркибида пукак булган копловчи тукималар шаклланади. Укувчилар эътиборини усимликларнинг ана шу хусусиятига жалб этишмокчи булсак, усимлик пояси шикастланган ери дархол махсус меристематик тукималар билан коплана бошланди. Шикастланган жой одатда пукак тукималари билан копланади.
Купгина адабиётларда меристематик тукималар учга – апекаль меристема ён ва оралик меристемаларга булинади. Учги-опикаль меристемалар одатда поя ва илдизнинг усиш нуктасида - учида жойлашган булиб унга меристематик тукималар, ён меристемага прокамбий, камбий, пукак камбийси ва перициклт киради. Интерполяр ва шикастланган жойни коплайдиган меристемаларга оралик меристема таллуклидир.
Шикастланган жойни коплайдиган меристематик тукималар одатда усимлик сингари, бирор бир орган кесилганда, тилинган пайтда хосил булади. Бунда шикастланган жойга янги катлам хосил булиб, усимликнинг нормал хаёт фаолияти давом этади. Бу катлам шикастланган жойда якин тукималарни тухтовсиз равишда булиниб купайиши натижасида содир булади. Булиниш каллюс деб юритилади.
Коллюс меристематик хужайралардан шаклланади. Усимликларнинг бу хусусияти богдорчилик ва гулчиликда пайвандлаш пайтида эътиборга олинади.
Копловчи тукималар. Уст томондан усимликлар турли-туман калинликдаги тукималар билан копланган булиб, булар копловчи тукималар деб юритилади. Бу тукималар усимликнинг ташки мухитининг нокулай, физик, механик, ва химиявий таъсирдан саклайди. Бундан ташкари хар кайси органнинг копловчи тукималари узига хос физиологик вазифаларни бажаради. Шунинг учун хам бир органинг копловчи тукимаси бошка оганизмларнинг копловчи тукималардан узига хос белгилари билан фарк килади.
Келиб чикишига кура, копловчи тукималарнинг икки тури фарк килинади. Бирламчи ва иккиламчи копловчи тукималар. Бирламчи копловчи тукимага эпидермис ва эпиблема киради.Эпидермис барг гул ва меваларнинг доимий копловчи тукимаси хисобланади. Бир йиллик ва куп йиллик утсимон усимликларнинг танаси, бута ва дарахт усимликларнинг ёш навдалари хам эпидермис билан копланган. Иккиламчи копловчи тукималарга пукак тукима киради. У вакт утиши билан дарахтлар танасида, поясида эпидермисни, илдизда эпиблема урнини эгаллайди.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish