Муаммоли маруза матни молия фанидан



Download 3,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/160
Sana01.06.2022
Hajmi3,57 Mb.
#625592
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   160
Bog'liq
moliya

1. Облигация
қарз ҳақидаги қимматли қоғоз тури бўлиб, қатъий 
ўрнатилган фоиз ставкасига эга бўлган ва муддати етгач тўланиши лозим 
бўлган қарз мажбуриятидир. Одатда облигациялар давлат ҳокимиятлари орқали 
харажатларини қоплаш ва пул муомаласини тартибга солиш мақсадида 
чиқарилади. 
Облигациялар: 
- фоизли ва ютуқли; 
- қисқа, ўрта ва узоқ муддатли
бўлади. 
Облигация мулкка эгалик қилиш ҳуқуқини бермайди. Лекин унинг 
эгасига маълум муддатдан сўнг облигациянинг ҳеч бўлмаганда номинал 
қийматини қайтариб олиш ҳуқуқини беради. 
2. Акция 
– улушли қимматли қоғоз бўлиб, эгасига мулкка экалик 
ҳуқуқини беради. Акция эгаси корхона фойдасининг бир қисмини дивиденд 
шаклида олиш мумкин. Акциялар: 
- оддий 
- имтиёзли
акцияларга бўлинади. 
Оддий 
акцияларда қатъий фоиз ставкалари бўлмайди. 
Имтиёзли 
акцияларда даромад қатъий ўрнатилган бўлиб, дивиденд 
тақсимланганда навбатдаги имтиёзли акциялар бўйича даромад тўланади. 
Имтиёзли акцияларнинг ставкалари: 
- ўсувчи 
- сузувчи (мойил бўлувчи) 
- дисконтли (пулнинг қадрсизланишини ҳисобга олувчи) 
- дивидендларни янги акцияларнинг қиймати билан тўлаш 
Қимматли қоғозлар бозори: 
-
бирламчи; 
-
иккиламчи бозорга
бўлинади. 
Бирламчи 
бозорда янги чиқарилган қимматли қоғозлар сотилади. 


Иккиламчи 
бозорда қимматли қоғозларни қайта савдо сотиғи амалга 
оширилади. 
Қимматли қоғозлар бирламчи ва иккиламчи бозорининг субъектлари: 
-
эммитентлар; 
-
жамғарувчилар – якка тартибдаги омонатчилар; 
- институционал инвесторлар (пенсия фонди, суғурта компаниялари, 
ХИФлар); 
- брокерлик, диллерлик, маклер фирмалари.
Қимматбаҳо қоғозлар бозорида 
фонд биржалари 
муҳим ўрин эгаллайди. 
Уларнинг функцияларига қуйидагилар киради: 

қиммамтли қоғозларнинг актив олди-сотди операцияларини бажариш;

эммитентларга кечиктириб бўлмайдиган тадбирларни ўтказиш учун 
қўшимча молиявий маблағлар бериш; 
-
ижтимоий ишлаб чиқариш таркибини ўзгаришига имконият берадиган 
молиявий ресурсларни қайта тақсимлаш; 
- жамғарувчиларга жамғарилган пул маблағларни энг фойдали, самарали 
жойлаштиришга ёрдам бериш. 
Молиявий бозор катта аҳамиятга эга: 

биринчидан, ортиқча пул маблағларини (ишлаб чиқариш қувватини 
оширишга) тез ва қисқа муддатларда инвестициялаш имкониин беради. 
- иккинчидан
молиявий бозор орқали инвесторларга максимал фойда 
олишни таъминловчи корхона ва тармоқларнинг рвожланиши осонлашади. 
- учинчидан
молиявий бозор орқали капиталларнинг у тармоқдар бу 
тармоққа оқиб ўтиш фан-техника дастурларига, фан-техника ютуқларини тез 
тадбиқ этишга ёрдам беради. 
- тўртинчидан, 
молиявий бозор бюджет камомадини цивилизациялашган 
услда қоплаш имкониятини яратади. 

Download 3,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish