Муаммолари республика илмий-амалий конференцияси материаллари


-таблица  Концентрация цинка, магния и кальция в полимерном комплексе



Download 41,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/438
Sana02.07.2022
Hajmi41,23 Mb.
#733202
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   438
Bog'liq
Ганиев Парпиев тўплам 1 ҚИСМ 25 05 2022

1-таблица 
Концентрация цинка, магния и кальция в полимерном комплексе 
№ 
Элементы 
Количественное содержание, мг/кг 
Образец №1 
Образец №2 
Образец №3 

Кальций, Са 


8176,357 

Магний, Mg 

100,672 


Цинк, Zn 
1993,251 


Как видно из таблицы 1 концентрации металлов в полимерном комплексе, 
полученных путем сорбции при одинаковых условиях разные. Больше всего 
содержание металлов в образце № 3 затем цинк и магний. Эти результаты 
подтверждают о том, что при смешение фиброина с водными растворами этих 
металлов образуется полимерметаллокомплексов связанный донорно-
акцепторной связи между N, Me, O атомами.
1.
Vepari C., Kaplan D.L. Silk as a biomaterial. Prog Polym Sci 2007; 32(8-9): 991-
1007, https://doi.org/10.1016/j. progpolymsci.2007.05.013. 
2.
Applegate M.B., Partlow B.P., Coburn J., Marelli B., Pirie C., Pineda R., Kaplan 
D.L., Omenetto F.G. Photocrosslinking of silk fibroin using riboflavin for ocular prostheses. Adv 
Mater 2016; 28(12): 2417-2420, https://doi. org/10.1002/adma.201504527. 
 
КОБАЛЬТ (II) ИОНИНИНГ ДИКАРБОН КИСЛОТАЛАРИ 
ИШТИРОКИДА ОЛИНГАН АРАЛАШЛИГАНДЛИ КОМПЛЕКС 
БИРИКМАЛАРИНИ ТАДҚИҚОТИ
1
Алиев Т.Б., 
1
Хусенов К.Ш., 
2
Турсунбоев А.Қ., 
2
Сулаймонова И.Ҳ., 
1
Ачилов А.Б. 
1
Навоий давлат кончилик ва технологиялар университети
2
Бухоро муҳандислик - технология институти 
kahramon.husenov71@gmail.com, 
Аспрагин кислотасининг дикарбон кислоталари иштирокида кобальтни 
гетеролигандли комплекслари синтез қилинди ва уларнинг термик анализи 
ўрганилди, ички ва ташқи сферадаги сув молекулаларини аниқлаш учун 10
о
С 


77 
дан 700
о
С температуралар оралиғида шу бирикмаларнинг термик анализини 
амалга оширилди. 
[Co(AspMal)2H
2
O]6H
2
O комплексининг дериватограммасида ҳам эндо- ва 
экзоэффектлар кузатилади. Комплекснинг термолизи 70-175
о
С бошланади ва 
массанинг камайиши 6,96% ни ташкил этади. Бу ерда эндоэффект кузатилади, 
комплексдан икки молекула сув ажралиб чиқади, кейинги қиздиришлар 
натижасида 250
о
С да ҳам эффект кузатилиб масса йўқотилиши 7,83% ни 
ташкил этади, бу икки молекула сувнинг ажралиб чиқишига мос келади. 
Комплекс бирикмаларнинг парчаланиши 380
о
С да экзоэффект билан давом 
этади ва массани йўқолиши 29.57 ва 26.10 %ни ташкил этади. Бу ерда қолган 
сувни ажралиши ва лигандларни парчаланиши юз беради ва охирги маҳсулот 
сифатида оксид ҳосил бўлади. Шундай қилиб, қолган комплексларда ҳам худди 
шу тарзда термолиз жараёни амалга ошиб, ташқи сферадаги ва координацион 
сув молекулалари гидратланади, сунгра комплекс бирикмаларни лигандлари 
парчаланади. 
Синтез қилинган координацион бирикмаларда марказий атомга 
лигандларни координациясини аниқлаш маққсадида, уларни спектроскопик 
таҳлил қилинди. Бошланғич модда - аспарагин кислотасининг ИҚ- спектрида 
ютилиш чизиқлари қўйидаги соҳаларда 1300, 1330, 1420, 1530, 1610, 1700, 
1720, 1740, 3130 см

кузатилади. Аминокислоталарнинг ИҚ-спектрида 1610-
1640 см
-1
соҳаларда ютилиш чизиқлари мавжуд бўлиб, NH
3
гуруҳини 
ассиметрик тебранишларига тегишлидир. 1710-1740 см
-1
соҳалардаги ютилиш 
чизиқлари ионланмаган карбоксил гуруҳига тегишлидир [1-2]. 
Дикарбон кислоталарининг ИҚ-спектрида карбоксилни эркин -ОН 
гуруҳини валент тебранишларига тегишли ютилиш чизиқлари 3500-3000 см
-1
соҳаларда мавжуд. Шу гуруҳнинг деформацион тебранишлари 900 - 950 см
-1
да 
кузатилади. 
Оксалат кислотасида 1710-1690 см
-1
соҳасида жуда интенсив чизиқ, малон 
кислотасида эса 1690 ва 1740 см
-1
да иккита чизиқ пайдо бўлади, қаҳрабо ва 
глутар кислоталарида 1700 см
-1 
соҳада ютилиш чизиғи аниқ ифодаланган ва 
кучсиз ютилиш чизиқлари 1780-1800 см
-1 
да кузатилади, бу ютилиш 
чизиқларининг барчаси карбоксил гуруҳини характерлайди. 
Шуниси қизиқарлики малон, қаҳрабо ва глутар кислоталарини ИҚ-
спектрларида 2750-2500 см
-1
соҳаларда кислоталарни димерланишини 
изоҳловчи ютилиш чизиқлари кузатилади. ОН-гуруҳларини ютилиш 
чизиқларини силжиши ва 3000-2500 см
-1
оралиқда майда чуққилар (пик) ёнида 
кенг чизиқ кўринишида уларни намоён бўлиши, бу тебранишларни анчагина 
қўйи частотали димерни тебранишлари билан ўзаро боғлиқлиги ва водрод 
боғларини узайиши билан изоҳланади. 
Координацион бирикмаларнинг ИҚ-спектрлари бошланғич моддаларни 
спектрларидан тубдан фарқ қилади. 
[Co(Asp)
2
8H
2
O] комплекс бирикмаларнинг спектрида қўйидаги соҳаларда 
ютилиш чизиқлари кузатилади: 3500-2900 см
-1
(кенг), 1630 - 1500 см
-1
, 1410, 


78 
1300, 1250, 1190, 1120, 1030 (кучсиз), 980 (кучсиз), 1600-1580 см
-1
ва 1410 см
-1
соҳалардаги ютилиш чизиқларини боғланган -СОО
-
гуруҳини ассимметрик ва 
симметрик тебранишларига тегишли, -NH
2
гуруҳини валент тебранишлари 3100 
см
-1
соҳада пайдо бўлади, унинг деформацион тебранишлари эса 1500 см
-1
соҳада кузатилади. Ионланмаган карбоксил гуруҳига тегишли 1740-1720 см
-1
даги чизиқлар йўқолиши бу гуруҳни металл билан кимёвий боғланишга 
учраганлигидан далолат беради. Янги ютилиш чизиқларини 600, 590, 540 ва 450 
см
-1
соҳаларда пайдо бўлиши ва уларни M - N ва M - O боғларига тегишли 
эканлиги ҳам бу донор гуруҳларини марказий ионга координациясини 
тасдиқлайди. Шундай қилиб, аспарагин кислотаси кобальт(II) ионига амино- ва 
карбоксил гуруҳлари орқали координацияланар экан. 
Координацион бирикмаларнинг УБ ва кўриниш соҳасидаги электрон 
ютилиш спектрлари лигандларнинг спектрларидан фарқ қилади. Масалан, УБ 
соҳасида 215 нм да ютилиш чизиғининг максимуми кузатилади ва у аспарагин 
кислотасининг 
𝓥
c=o гуруҳига тегишлидир. Бу чизиқ комплекс спектрида узун 
тўлқинли соҳада 240 ва 250 нм га силжийди. Узун тўлқинли ютилиш чизиғи 
карбонил гуруҳини антибоғловчи π-орбитага электрон ўтиши n → π̽ билан 
изоҳланади. Кўриниш соҳасида 520 нм да ютилиш максимуми кузатилади. Шу 
чизиқ максимумида Е = 19230 см
-1
электрон ўтиш 
4
A
2
→ 
4
T
1
( P) кузатилади. 
Гетеролигандли координацион бирикмаларни спектрларида ҳам -СОО
-
ва -
NH
2
, H
2
O функционал гуруҳларига тегишли ютилиш чизиқларини кузатиш 
мумкин. Масалан, [Co(Asp)
2
Ox]5H
2
O комплексининг спектрида қўйидаги 
соҳаларда ютилиш чизиқлари кузатилади: 3500-2900 см
-1 
(максимум 3000 см
-1
), 
2720, 2670, 2500, 2340, 2020 см
-1 
(кучсиз), 1680, 1620, 1590, 1540, 1520, 1500, 
1410, 1320, 1300, 1250, 1130-1120, 1100, 1080 (кучсиз), 1020, 980, 890, 860, 820, 
780, 740, 685, 650, 620, 590, 540, 450 см
-1

ИҚ-спектрларида [Cо(AspMal)]8H
2
O комплексида қўйидаги соҳаларда 
ютилиш спектрлари кузатилади: 3500 - 2900 (кенг ботиқ чизиқ), 2720, 2660, 
2500, 1320, 1240, 1130, 1100, 980, 950, 920, 890, 870, 780, 740, 710, 650, 600, 550, 
450 см
-1

[Co(AspYnt)5H
2
O] комплекси учун қўйидаги ютилиш чизиқлари 
кузатилади: 3550-2800 (кенг интенсив чизиқ), 2600, 2510, 2350, 1700-1500 
(умумлашмаган чизиқ), 1400-1380, 1290, 1180, 1120, 1090, 890, 790, 620, 540-
520 см
-1

[Co(AspGlut)5H
2
O] комплекс бирикмаси учун қўйидаги ютилиш 
чизиқлари кузатилади: 3600 - 2809 (кенгботқ чизиқ), 2650, 2340, 1710, 1610-
1540, 1400, 1300,1250, 1140, 1050, 990, 890, 830, 800, 780, 660, 600, 550 см
-1

Иккала спектрни ютилиш чизиқларини солиштирганимизда, улар 
ўртасидаги фарқни англаш мумкин. Баъзи бир ютилиш спектрлари қўйи 
частотали тебранишлар томонга силжийди, масалан, оксалат кислотасини 3400 
см
-1
даги ютилиш чизиғи комплекс спектрида 3320 см
-1
гача силжийди ва бу 
чизиқ карбоксил гуруҳини -ОН гуруҳига тегишлидир. Лиганднинг ионланмаган 
карбоксилга тегишли 1930, 1900, 1870, 1820, 1790, 1720 см
-1
даги ютилиш 


79 
чизиқлари йўқолади ёки кучли силжийди, Уларнинг ўрнида комплексларнинг 
спектрида 1680-1500 см
-1
соҳада ютилиш спектри пайдо бўлиб, бу гуруҳни 
марказий ионга координацияланганлигидан далолат беради. 
Шундай қилиб, олинган маълумотлар асосида тахмин қилиш мумкинки, 
барча гетеролигандли комплексларнинг тузилишлари бир-бирига ўхшаш бўлиб, 
лигандлар марказий ионга бир хил координацияланар экан. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1.
Л. Беллами «Инфракрасные спектры молекул» - Москва.: - 2003 (пер изд). 
2.
К. Накамото «Инфракрасные спектры неорганических и координационных соединений» - 
Москва.: 2005 (пер. изд). 

Download 41,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   438




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish