Муаллифлар: Ходиев Б. Ю., Бегалов Б. А., Расулев Д. М., Абидов



Download 3,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/196
Sana27.07.2022
Hajmi3,71 Mb.
#845981
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   196
Bog'liq
272 Ахборот технологиялари ва тизимлари Ходиев Б Ю ва бош Ў қ 2011

 
 
1.3.3. Ахборотни миқдори 
Умумий ҳолатда ахборотни мазмуни, усули ва миқдори билан тавсифлаш 
мумкин. 
Ахборот миқдори тушунчаси ўтган асрнинг 30-йилларида юзага келди ва 
50-йилларда асосан алоқа техникаси мақсадлари учун шаклланди. 1948 йили 
К.Э.Шеннон ахборот миқдорини аниқлаш учун шундай классик формулани 
берди: 
N
J = Σ P
i
log(1∕ 
P
i
)
(9)
 

i=l



17 
бунда
N
– эҳтимолий хабарлар сони; 
Pi – i
хабарлар эҳтимоллиги. 
Формула қуйидаги кўринишда ҳам қўлланилади:

J = - h
Σ
P
i
log P
i
 
 
(10) 

i=l

бунда 
m
– рамзлар(элементлар) сони, улардан хабар тузилиши мумкин, 
n -
бир хабардаги рамзлар сони. 
Ахборот тизимларини яратиш борасида амалиётдаги сақланган ахборот 
миқдори ҳисобга олинади, шу боис ахборот ҳажмини хужжатлар сони, шакли, 
сатрлар сони, белгилари, рамзлари, ёзувлар, сигналлар, хабарлар миқдори 
билан белгиланади.
1.3.4. Ахборотни нархига таъсир этувчи омиллар 
 
Ахборот нархига таъсир этувчи омиллар ахборотни қайта ишлаш нархи ва 
унинг истеъмол сифати ҳисобланади. Ахборот сифатини ошириш одатда 
техник ва дастурий воситаларга қилинадиган ҳаражатларнинг миқдорини 
муайян даражада оширишни талаб этади. Ахборот узатиш тезлигининг 
ошиши, қайта ишлашда ушланиб қолиш даврининг камайиши, ахборот 
аниқлигининг ошиши, тизим иши ишончлилигининг ортиши, ахборотдан 
фойдаланишнинг қулайлашиши, ахборотни қайта ишлаш ва умумлаштириш 
даражасининг ошиши унинг қадр-қимматини оширади ва тегишлича нархи 
ҳам ошади. 
Минимал нарх ва максимал қимматга эга ахборотдан фойдаланиш энг 
самарали бўлиши мумкин. Бутун зарур ахборотнинг минимал нархи унинг 
ҳажмини қисқартириш, ахборот беришнинг энг яхши шаклларини, кодларини 
танлаш, ахборот, дастурий ва техник воситаларни қайта ишлаш технологик 
жараёнларидан самараларини ажратиб олиш орқали таъминланади. 

Download 3,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish