Ms excel jadval protsessori


Таблицаларни қуришнинг асосий қоидалари



Download 31,75 Kb.
bet2/4
Sana24.02.2022
Hajmi31,75 Kb.
#235116
TuriПрезентация
1   2   3   4
Bog'liq
Maruza 4-1

Таблицаларни қуришнинг асосий қоидалари
Мicrosoft Ехсе1 дастурида таблицаларни қуриш ишчи саҳифада бажарилади. Ишчи саҳифа устун ва сатрларга бўлинган, бунда устун ва сатрларнинг кесишмаси бизга ячейкани беради ва маълумотлар айнан шу ячейкаларда жойлаштирилади. Ишчи саҳифа 256та устун ва 16384 та сатрдан иборатдир. Шундай қилиб, маълумотларни киритиш учун 4 194 304 та ячейкадан фойдаланиш мумкин.
Ҳар кунги ҳаётимизда биз таблицаларни кўп учратамиз. Уларни ҳарид чекида, акциялар курсини чоп этадиган рўзномаларда ва ҳоказоларда учратиш мумкин. Аммо уларнинг ҳаммаси ягона хусусиятга эга – улар бир хил қурилгандир.


Ишчи саҳифада маълумотларни силжитиш
Катта мураккаб таблицалар билан ишлашнинг тезлиги кўп маънода ишчи саҳифанинг ичида маълумотларни (маълумотларга эга ячейкаларни) силжитиш қай тарзда амалга оширилаётганига боғлиқ. Берилганларни силжитиш маълумотларни киритиш мумкин бўлган ячейка позициясини ўзгартириш йўли билан амалга оширилади (фаол ячейка рамка билан ажратилгандир). Янги ишчи китоб очилганда, унинг биринчи саҳифасидаги А1 ячейка фаол бўлади. Фаол ячейканинг манзили, бу манзил устун ва сатрнинг номлар кетма-кетлигидан иборат, ном майдонида – формулалар сатрининг чап қисмида жойлашгандир. Кейинчалик ячейка кўрсаткичи тушунчаси фаол ячейка маъносида ҳам ишлатилиши мумкин.
Ишчи китобда ҳамиша ячейканинг кўрсаткичи мавжуддир. Ячейкани фаоллаштириш учун унда сичқонча тугмасини босиш лозим (сичқонча кўрсаткичини ячейкага силжитиш етарли эмас. Ячейка фақатгина унда сичқонча тугмаси босилгандагина фаоллашади). Клавитура ёрдамида ячейка кўрсаткичини силжитиш учун курсорни бошқариш клавишаларидан фойдаланиш лозим.
Агарда фаоллаштирилиши лозим бўлган ячейка таблицанинг кўринмаётган қисмида жойлашган бўлса, у ҳолда силжитиш устунларидан фойдаланиш лозим. Силжитиш устунларидаги тугмачани керакли жойга суриб, керакли ячейкани фаоллаштирилади. Бу ишларни курсорни бошқариш клавишалари ёрдамида ҳам бажариш мумкин.
Page Up клавишаси ёрдамида таблицанининг кўринадиган қисмини бир экран юқорига, Page Down клавишаси ёрдамида эса пастга силжитиш мумкин. Alt + Page Down клавишалар комбинацияси босилганда нумерациялар ўсиши тартибида таблицанинг кўриниб турувчи қисми пастга сурилади.



Download 31,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish