Ms access маълумотлар базасини бошқариш тизими билан ишлаш кўникмалари



Download 134,5 Kb.
bet1/3
Sana13.07.2022
Hajmi134,5 Kb.
#788308
  1   2   3
Bog'liq
07-MS ACCESS МАЪЛУМОТЛАР БАЗАСИНИ БОШКАРИШ ТИЗИМИ БИЛАН ИШЛАШ КЎНИКМАЛАРИ


MS MS ACCESS МАЪЛУМОТЛАР БАЗАСИНИ БОШҚАРИШ ТИЗИМИ БИЛАН ИШЛАШ КЎНИКМАЛАРИ


Режа



  • MS ACCESS маълумотлар базасини бошқариш системаси

  • MS ACCESS тизимдаги иш режимлар

  • MS ACCESS объектлари

  • Жадваллар. Жадвалларни ташкил килиш.



MS ACCESS маълумотлар базасини бошқариш системаси

Маълумотлар базасини бошқариш системаси (МББС) дастурий воситаси бўлиб маълумотлар базасини яратиш,тўлдириш ва у билан ишлаш имконини беради.


Дунëда МББСни турлари кўп бўлиб, аксарияти тугатилмаган махсулот сифати, махсус программалаштириш тиллари бўлиб хисобланади. Булар қаторига Clipper,Paradox, Foxpro ва бошқ. келтириш мумкин.
Маълумотлар базасини (МБ) яратиш учун программалаштириш зарурлиги маълумотлар базасини кенг тарқалишига тўсиқ бўлиб келган, чунки бу жараëн анча мурракаб бўлиб катта сарф харажатларни ўз ичига олган.
Бунда холат Microsoft Office таркибида MS ACCESS дастурини яратилиши билан тубдан ўзгарди. Чунки MS ACCESS ëрдамида оддий фойдаланувчи катта ва мурракаб бўлган маълумотлар базасини программа ëзмасдан яратиш ва кўллашга эга бўлди. Аввалига MS ACCESS2.0 ва MS ACCESS 95 версиялари пайдо бўлди кейинчалик MS ACCESS97, яратилиб кўлланияпти. Улар бир биридан имкониятлар даражасида фарқ қилиниб кўп хусусиятлари ўхшаш, шунинг учун умумий холат учун MS ACCESS деб номладик. MS ACCESS 9x дастури программалаштиришни инкор килмайди, агар яратилган МБга кўшимча имкониятлар кўшиш керак бўлса, буни Visual Basic программалаштириш тили ëрдамида амалга ошириш мумкин.
MS ACCESS дастурини яна бир авзаллиги шундан иборатки MS ACCESS дастури Microsoft Office таркибига кирувчи бошқа дастурлар билан ( масалан Word, Excel щ.қ.). мос тушади.


MS ACCESS объектлари

MS ACCESS дастури юклангандан сўнг экранда 6 объектлар билан ишловчи 6 в тугмача пайдо бўлади.


«Таблица» (жадвал) – МБниг асосий объеклар бўлиб буларда керакли маълумотлар сақланади.МБ негизи
«Запросы» (сўровлар) – бу махсус тузилма бўлиб МБда маълумотларни қайта ишлаш учун мўлжалланган. «Запрослар» ëрдамида маълумотлар сараланади, филтирланади, ўзгартирилади, кўшилади таланади, яни қайта ишланади .
«Форма» (шакл) – бу объект ëрдамида базага янги маълумотлар киритилади ëки эскилар кўриб чикилади.
«Отчеты» (хисоботлар) –булар ëрдамида маълумотлар фойдаланувчига кулай кўринишда босмага чиқарилади.
«Макросы» - агар МБ билан ишлашда баъзи бир бўйруклар (амалар) кўп марта такрорланса, бу бўйрукларни битта макросга группалаб ва клавиатурадаги тугмачалар орқали бажарилишни таъминлаш мумкин.
«Модули» (модул) – Visual Basic тилида ëзилган дастур процедуралари ( бирон бир амаларни бажарувчи программа қисми).



Расм 2. MS ACCESS МБ бошкариш тизимининг асосий ойнаси.



Download 134,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish