Ms access маълумотлар базасини бошқариш тизими билан ишлаш кўникмалари


Жадваллар. Жадвалларни ташкил килиш



Download 134,5 Kb.
bet3/3
Sana13.07.2022
Hajmi134,5 Kb.
#788308
1   2   3
Bog'liq
07-MS ACCESS МАЪЛУМОТЛАР БАЗАСИНИ БОШКАРИШ ТИЗИМИ БИЛАН ИШЛАШ КЎНИКМАЛАРИ

Жадваллар. Жадвалларни ташкил килиш.

Жадваллар бу МБ асосий объекти булиб хисобланади. Чунки «запрос», «форма», «отчет»ларни ташкил килиш жадвал асосида булади. МБ яратиш жадвални яратиш билан бошланади. MS ACCESS ойнасида «таблицў» тугмачасини босиб, сунг «создать» тугмачасини босамиз. Экранда «новая таблица» (янги жадвал) ойнаси пайдо булади (расм ....). Бу ойна 5 режимда жадвал тузиш имконини беради. Булар куйидагилар:



  1. «Режим таблицў» (жадвал режими) (расм ...)-бунда жадвал очилиб хар бир устун шартли равишда ПОЛЕ1, ПОЛЕ2, .... ва х.к. номланган булади. ПОЛЕ1 урнига керакли номни киритамиз (масалан китоб номи) ва ПОЛЕ2 урнига хам шундай тарзда керакли ном киритамиз (китоб нашри) ва х.к. Жадвални WORD, EXCEL дастурлардаги усулда маълумотлар билан тулдирамиз.

  2. “Конструктор” –бу режимда фойдаланувчи майдон номини ва уларнинг хусусиятларини урнатиш ёки узгартириш мумкин. Бу режимда маълумотларни ёзувларни киритиш мумкин эмас.

  3. “Мастер таблицў” (жадвал устаси)- бу режимда жадвал тузишда устоз фойдаланувчига саволлар билан мурожат килади ва жавобларга асосан жадвал структурасини (тузилишини) ташкил килиб беради. Бу режим жадвалларни тузишни тезлаштиради лекин янги урганувчилар бу режимда жадвал тузиш тавсия этилмайди, чунки савол-жавобларда адашиш мумкин.

  4. “Импорт таблиц” (жадвалларни ташкаридан келтириш) – бу режимда бошка МБ да яратилган жадвални узингиз тузган МБ келитириш имконини беради. Узга жадвал бошка дастурда яратилган булиши хам мумкин. Келитилган жадвалларда майдон хусусиятлари сизга тугри келмаётган булса, уни “Конструктор” режимида тугрилаш мумкин.

  5. “Связь с таблицами” (жадваллар билан узаро богланиш). Агар ташкаридаги жадваллар импорт килиб булмаса бу режим ёрдамида унга уланиб ишлаш мумкин.

МБ Кутубхона





Муаллиф

номи

нашр

йили

сони

Нархи

1

2

3

4

5

6

7

























Автор

Название

Издатель.

Год изд.

количество

Цена

1

2

3

4

5

6

7









































1

2

3

4

5

6

7













































1

2

3

4

5

6

7
























Тингловчилар.





Фамилияси ва исми шарфи

кулда китоб сони

Олинган китоблар коди















Запросы” (суровлар)

МБ даги берилганларга мурожат килиш учун жуда эгилувчан ва кулай “Запрос” деб номланувчи жихоз мавжуд. Бу жихоз ёрдамида битта жадваллдан бир нечта хар хил суровлар (жадваллар)ни ташкил килиш мумкин. Хар бир суровлар асосий жадвалдан маълумотларнинг кандайдир бир кисмини ажратиб олади.


Суровнинг ишлаши натижасида асосий жадвалдан натижавий жадвал хосил булади. Бу жадвал умумий маълумотдан суровга таълукли кисмини уз ичига олади.
Натижавий жадвалларни ташкил килишда базадан маълумотларни олиш билан бир каторда уларни кайта ишлаш хам мумкин. Суровнинг ишлаши жараёнида берилганлар тартибланиши, филтрланиши, кушилиши, булиниши, узгариши мумкин ва шу билан бир каторда базали жадваллардаги маълумотлар узгармайди. Бу суровларнинг асосий хоссаларидан бири хисобланади. Суровларнинг яна бир хоссаларидан бири бу уларнинг натижавий хисоб-китоб ишларини бажаришидир.
Суровларнинг бир нечта турлари мавжуд. Булар танлов асосидаги суров, намуна асосидаги суров ва параметрли суров. Юкорида курсатилган суровлардан энг таркалгани – танлов асосидаги суров. Бу суровни куллашдан максад суров шарти буйича тасвирланадиган натижавий жадвални хосил килиш.

Суровни ташкил килиш учун куйидаги амаллар бажарилади:



  1. «Запросў» тугмачаси босиб, ойна жорий килинади ва жорий ойна менюсидаги «Создать» танланади. Бу амал бажарилгандан кейин «Новўй запрос» ойнаси хосил булади. Ойнадаги «Простой запрос» амали танланади ва «ОК» тугмачаси босилади. «Таблицў и запросў» бандидан суров ташкил килинадиган жадвал танланади;

  2. Расмда курсатилган тугмача ёрдамида суров ташкил килинадиган устунлар танланади;

  3. «Далее» тугмачаси босилгандан кейин янги ойна пайдо булиб суров номини киритишни сурайди. Агарда система куйган ном кониктирса суровнинг номини узгартирмай кейинги боскичга учишингиз мумкин, агарда кониктирмаса янги ном киритиб кейинги боскичга утасиз.

  4. «Готово» тугмачаси босилгандан кейин суров ташкил килинади ва танланган устунлар буйича янги жадвал хосил булади.




Download 134,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish