Мич Элбом. Моррининг сешанба дарслари
www.ziyouz.com
kutubxonasi
185
– Лекин
у укам-ку, — дедим мен.
– Биламан, — деди Морри. — Шуниси оғриқлида.
Жингалак малла сочлари бошида коптокдек шишиб турган саккиз
ёшли Питер кўз олдимга келди. Ҳовлидаги
майсазорда жинси шимларимиз
тиззасини
ўт
доғларига
булғаб
кураш
тушаётганимиз
ёдимга
тушди. Питернинг тароқни микрофондек тутиб, кўзгу олдида қўшиқ
айтаётгани, болалигимизда уйдагилар бизни кечки овқатга топишолмасин
деб чердакда беркиниб, қисилиб ўтирганларимиз кўз олдимдан ўтди.
Кейин эса оиламиздан узоқлашиб кетган, кимёвий муолажалардан юз
чаноқлари бўртиб, озғин ва нимжон кўринишга келиб қолган йигит кўз
олдимда гавдаланди.
– Морри, — сўрадим мен, — нега у мени кўргиси келмаяпти экан, а?
Кекса профессорим хўрсинди.
– Муносабатлар маълум бир формула асосида қурилмайди. Улар меҳр
билан
музокара олиб бориш, ҳар иккала томоннинг истак-хоҳишлари,
эҳтиёжлари, имкониятлари ва турмуш тарзини инобатга олиш орқали
шакллантирилади. Бизнесда музокаралар ғолиб чиқиш учун олиб борилади.
Тадбиркорлар ўзлари учун манфаатли бўлган шартларга эришиш мақсадида
музокарага киришади. Балки шу нарса миянгга ўтириб қолгандир. Муҳаббат
эса бошқача. Муҳаббат бу ўзганинг аҳволи ҳақида худди ўзингники каби
қайғуришингдир. Бир пайтлар уканг билан муносабатларинг жуда илиқ
бўлган, энди эса йўқ. Сен ўша дамларни қайтаришни хоҳлайсан.
Мич Элбом. Моррининг сешанба дарслари
www.ziyouz.com
kutubxonasi
186
Муносабатларинг узилиб кетишини истамайсан. Лекин одамзоднинг қисмати
шу. Ришталар узилади, тикланади, узилади, тикланади.
Мен Моррига қараб, ажал нақадар яқин эканини англадим. Ўзимни бутунлай
чорасиз ҳис қилдим.
– Укангнинг кўнглига яна йўл топасан ҳали, — деди Морри.
– Сиз буни қаердан биласиз?
Морри жилмайди.
– Мени топиб келдинг-ку, тўғрими?
– Бир неча кун олдин ажойиб бир ҳикоя эшитгандим, – дейди Морри.
У кўзларини юмиб, бир лаҳза тин олади; мен унинг гапида давом этишини
кутаман.
– Хўш, ҳикоя уммонда мавжланиб сузиб, фараҳли умр кечираётган кичик
тўлқин ҳақида. У шамол ва мусаффо ҳаводан роҳатланиб сузиб юрганди,
бироқ олдидаги бошқа тўлқинларнинг қирғоққа зарб билан урилаётганини
кўргач, кўнглига ғулу тушди.
– Эй, Худойим, бу қандай даҳшат, – ўйлади тўлқин. – Мана қандай
фалокат кутиб турибди мени!
Унинг ортидан бошқа бир тўлқин етиб келди. У биринчи тўлқинни ғамгин
ҳолатда кўриб, ундан сўради: “Нимадан бунча хафасан?” Биринчи тўлқин