Морфологияси Биологияси



Download 1,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/33
Sana11.06.2022
Hajmi1,19 Mb.
#653794
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33
Bog'liq
soya

 


11 
11 
Мевалари.
Дуккаги тўғри ѐки эгилган, қавариқ ѐки ясси, ўткир учли, 
2-3 та уруғга эга. Дуккаги турли рангда: қумсимон-кулранг, оч сариқ, 
сарғиш-жигарранг, кулрангсимон-жигарранг, камдан-кам қора. Улар кучли 
тукланган. Дуккакларининг сони ва жойлашиш баландлиги етиштириш 
шароитларига боғлиқ.
 
Уруғи.
Уруғининг шакли, ранги ва ўлчами навга боғлиқ равишда 
ўзгаради. Уруғлари ўлчами бўйича (1000 донасининг вазни) 6 гурухга 
ажратилади: жуда майда – 40-90; майда – 100-140; ўртача – 150-200; йирик 
– 210-250; жуда йирик – 260-300 ва хаддан ташқари йирик 310-425 г. 
Уруғларининг шакли юмалоқ, понасимон, овалсимон-ясси бўлади. 
Уруғпалласи сариқ, баъзан яшил рангда. Уруғ қобиғи сариқ, яшил, 
жигарранг ва қора тусларда бўлади. Уруғининг ранги ўзгарувчандир. 
Баъзан уруғ пигментацияси (асосан қора ва жигарранг) катта юзани 
қоплайди. У кертик ранги билан бир хил бўлади. Уруғ кертиги понасимон, 
узунчоқ, бурчаксимон шаклда. Унинг ранги уруғ қобиғининг рангига 
мувофиқ бўлади. Кертик ранги – навдорлик белгидир. Уруғ қобиғи силлиқ, 
ялтироқ ѐки хира. 
Уруғи оналик ўсимликга кертиги орқали боғланади. Уруғ 
кертигининг бир учида уруқга кириш изи, яъни м и к р о п и л е
жойлашган ( уруғкуртак чанглангандачанг найчасининг кириш жойидир), 
иккинчи учида х а л а з а –уруғкуртакнинг асосидир. Уруғ уруғпўсти 
(қобиғи) ва муртакдан иборат.Муртак иккита серэт уруғпалла ва булар 
ўртасида ўрнашган муртак илдизчаси билан куртакчасидан иборатдир. Соя 
уруғпалласини ер бетига чиқаради. 
Уруғ қобиғи кутикула, палисад ва овалсимон хамда паренхима 
тўқималаридан иборатдир, уруғпалласи алейрон қават, овалсимон тўқима 
ва эпидермисдан ташкил топган ва муртаги палисад тўқималар, оқсилли 
тузилмалар ва липидлардан иборат.Уруғнинг қисмларининг тузилмалари 
бир хил бўлмаганлиги туфайли, уларнинг таркиби хамтурличадир. Буни 6-
жадвалдаги маълумотлардан кўриш мумкин. 
6.Соя дони қисмларининг кимѐвий таркиби 
(Перкинс, 1998),% 
Дон қисми 
Чиқиш 
Проте-
ин 
Мой 
Кул 
Карбон 
Сувлар 
Бутун дон 
100,0 
40,3 
21,0 
4,9 
33,9 
Уруғпалла 
90,3 
42,8 
22,8 
5,0 
29,4 
Уруғ қобиғи 
7,3 
8,8 
1,0 
4,3 
85,9 
Муртак 
2,4 
40,8 
11,4 
4,4 
43,4 
Соя махсулоти ишлаб чиқарилганда дон қисмларининг қўшилган 
улушига қараб сифати, таъми, тўйимлилиги анча фарқланади. 


12 
12 

Download 1,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish