Урта Осиёнинг сугорма дехкончиликка
асосланган жамоа-
ларида цивилизация бронза давридан бошланганлиги урбани
зация тарихи билан шугулланиб келаётган мутахассислар то
монидан эътироф этилиб, пайдо булиш жараёнлари Кадимги
Шарк цивилизацияси билан богланмокда92 ва унинг янги бе-
шинчи учоги сифатида таъкидланмокда93. Демак, ибтидо би
лан тамаддуннинг чегараси бронза даври булиб, шу
даврдан
бошлаб жамиятнинг шахарлашиши, илк давлатчиликнинг пай
до булиши, жамоанинг синфийлашиш жараёнлари бошлан-
ган. Хунармандчилик ривожланган, халкаро савдо ва маданий
алокаларга асос солинган94.
Маданият билан цивилизациянинг фаркини хам курсатиб
утсак китобхон билан уртамизда
тушунмовчиликлар бир ка-
дар камайган булар эди. Булар таккослаб булмайдиган тари
хий тушунча-категориялар булиб, маданият бир хил моддий
маданиятлар таркалган худудга нисбатан ишлатилади. Шу
сабабли маданиятлар бир-биридан тубдан фарк килади. Гар-
чи ибтидоий булса-да, маданиятлар одамзоднинг пайдо бу-
лишидан бошлаб шаклланган.
Цивилизация тушунчаси кенг,
жамият тараккиётига нисбатан ишлатиладиган, унинг маълум
бир боскичида пайдо буладиган, хар хил цивилизациялар бул
са-да, ижтимоий, хужалик, техник ва технологик ривожланиш
жихатлари билан бир-бирига ухшайди95.
234;
Вайнберг Б. И. Изучение памятников Присарыкамишской дельты Аму
дарьи в 70 - 80 годах // Скотоводы и земледельцы левобережного Хорезма.
- М .: 1991. С. 6 7 - 9 8 .
92Массон В. М. Первые цивилизации. — JL: 1989.- С . 291.
93
Сарианиди В. И. Маргуш. Древневосточное царство в старой дельте
реки Мургаб. - Ашгабат, 2002. - 279 с.
94Ширинов Т. Ш. Кадимги Бактрия подшолиги “Катта Хоразм” // Узбе
кистон давлатчилиги тарихи очерклари. — Тошкент, Шарк, 2001. — Б. 7 - 13.
95
Аскаров А. А., Ш иринов Т. Ш. Ранняя городская культура эпохи бронзы
Юга Средней Азии. - Самарканд, 1993. - 24.
40
Таъкидлаганимиздек, х,ар
бир цивилизациянинг бах,оси
унинг жамият тараккиётига, инсоният ривожига кушган хисса-
си билан улчанади. Шундай экан Оке цивилизацияси ахдлиси-
нинг Марказий Осиё халклари тараккиётига кушган хиссасини
тахлил килиш лозим булади.
Оке цивилизацияси ахолиси Марказий Осиёда марказлаш-
ган динга асос солган. Бу фикрни тулик ишонч билан айти-
шимизга сабаб, Жаркутон, Даштли, Туголок, Гонур ёдгор-
ликларида марказлашган, монументал ибодатхоналарнинг
урганилишидир96.
Урганилган ибодатхоналарнинг, диннинг
характери тугрисида тадкикотчилар бир фикрга келишмаган
булсада, илк зардуштийлик ибодатхоналари деб хисоблайди-
ган олимлар купчиликни ташкил этади.
Оке цивилизацияси жамоаси Марказий Осиёда биринчи
марта илк шахар маданиятига асос солган.
Мана шу илмий
йуналиш буйича профессорлар Т. Ш. Ширинов ва Б. Ж. Эшов-
лар тадкикотлар олиб бориб, илк шахарларнинг археологик
белгилари, пайдо булиши жараёнлари, ривожланиш боскичла-
ри буйича мухим хулосаларга келган97.
Илк шахарлар билан тарихан бир вактда бунёд этилган
давлатларнинг шаклланиши маеалаеи Ш. Б. Шайдуллаев
тадкикотларида акс этган98.
Муаллифнинг хулосасига кура
• Оке цивилизацияси худудида, хусусан Бактрияда бошкарув
Do'stlaringiz bilan baham: