Монография Оке цивилизациясининг умумий таърифига багишланган


халкимизга маънавий куч-кудрат бахш



Download 4,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/118
Sana24.02.2022
Hajmi4,75 Mb.
#188333
TuriМонография
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   118
Bog'liq
Окс цивилизацияси

халкимизга маънавий куч-кудрат бахш этади, гурурини 
уйготади. Узбекистон тарихини даврлаштиришга цивилиза­
цион ёндашеакгина бу ёркин сах,ифалар янада равшанрок на- 
моён булади.
I. 2. Оке цивилизацияси *ак;ида уму ми й тушуичалар
Кадимги Шарк цивилизациясидан ташкари ер шарининг 
бир катор худудларида, жумладан Африка, Мезоамерика, Узок 
Шарк ва албатта Марказий Осиёда83 илк цивилизацияларнинг 
янги учоклари урганилмокда84. Янги учокларнинг топилиши 
ва тарих фанига киритилиши урбанист олимлар уртасида ци­
вилизациянинг шаклланиши хдкида янги карашларни шакл- 
лантирмокда. Агар фанда Месопотамия инсоният тарихидаги 
илк цивилизация бешиги сифатида караб келинган булса, юко- 
рида эслаб 
у т и л г а н
янги марказларнинг топилиши ва ургани- 
лиши урбанистикада полицентрик гояларнинг шаклланишига 
асос булмовда85.
83 “Марказий Осиё” тушунчасига тулик аниклик киритилмаган. Унинг 
географик, тарихий, тарихий-маданий тушунчалари мавжуд. ЮНЕСКО то­
монидан кабул килинган, у эълон килаётган илмий дастурларда Марказий 
Осиё деганда жуда кенг худуд, Fарбдан Шаркка Монголиядан Хуросонгача, 
Шимолдан Жанубга Козогистондан Покистонгача булган худуд, тор маъ- 
нода эса Урта Осиё ва Шаркий Туркистон (Синьцзян - Уйгуристон) тушу- 
нилади.
84 Древние цивилизации. - М.: 1989. - С. 7.
85 Ламберг-Корловский К. К. Модели взаимодействия в III тысячелетии 
до н. э.: от Месоотамии до долины Инда. - ВДИ, 1990, № 1. - С. 3.
37


Жамият ривожланишида формацион карашлар тарихчи ва 
жамиятшунослар томонидан кескин танкид килинишига кара- 
май айрим тарихчилар томонидан хозирги вактда хам кулла- 
ниб келинмокда. Археологлар моддий манбалар асосида ма- 
даниятлар ва цивилизациялар тарихини урганганлиги сабабли 
цивилизацион карашни маъкул курадилар86.
Узбекистон тарихи фанига хам цивилизация тушунчаси 
кенг кириб келди ва уни даврлаштириш масаласида цивилиза­
цион карашлар шаклланмокда. Жанубий Узбекистон худуди- 
да бронза даврига оид Сополли маданияти ёдгорликларининг 
кенг куламда урганилиши, айникса Жаркутонда олиб борил- 
ган археологик тадкикотлар натижасида ушбу ёдгорлик илк 
шахарлар тоифасига киритилди87. Илк шахар, илк цивилиза­
ция, илк синфий муносабатлар, илк давлатчилик каби ибора- 
лар синоним сузлар булиб, бир-бирини лугавий жихатдан тул- 
дириб боради. Жаркутон Узбекистон худудидаги энг кадимги 
шахар ёдгорлиги макомини олдими, демак унда яшаган ахоли 
хам цивилизацияга эришганлиги хусусида фикрлашимиз жоиз 
булади.
Марказий Осиё халклари тарихида “илк цивилизация” ибо- 
расини куллашда унинг иккита жихатига эътибор беришимиз 
керак. Биринчиси, ибтидоий тарих билан цивилизацион та- 
раккиётнинг чегарасини, иккинчиси маданият ва цивилизаци- 
янинг фаркини аник белгилаб олишимиз лозим.
Куйилаётган биринчи масала буйича тарих фанида хар хил 
карашлар мавжуд. Цивилизация замонавий одамнинг шакл­
ланиши, неолит инкилоби, урбанизацион жараёнлар, синфий 
жамият шаклланаётган жамият ёки давлатларнинг шаклла-
86 Массон М. Е. Прикладные задачи в археологии и их тематика в Сред­
ней Азии. Ташкент, 1937; Массон В. М. Первые цивилизации. Ленинград,
1984.
87 Аскаров А., Ш иринов Т. Ранняя городская культура эпохи бронзы юга 
Средней Азии. - Самарканд, 1993.
38


ниш давридан бошланади деган тушунчалар мавжуд88. Ундан 
ташкари тарихий жараёнлар ва худудлар билан боглик булган 
“урмон цивилизацияси”, “пайконлар цивилизацияси”, “шахар 
цивилизацияси” каби иборалар хам кулланилмокда89.
Шуни алохида таъкидлашимиз зарурки, Урта Осиё кучман- 
чи-чорвадор ва утрок халклар маданиятлари шаклланган ва 
этник коришуви кечган худудлар каторига киради90. Кучман- 
чи халклар яшаган тарихий табиий шароит ва яшаш тарзидан 
келиб чикиб улар яратган жамият ва моддий маданиятга нисба­
тан хам цивилизация ибораси кулланилмокда ва жуда тугри 
бахоланмокда91.
88 

Download 4,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish