Монография Оке цивилизациясининг умумий таърифига багишланган


I  БОБ. УЗБЕКИСТОН ТАРИХИНИ



Download 4,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/118
Sana24.02.2022
Hajmi4,75 Mb.
#188333
TuriМонография
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   118
Bog'liq
Окс цивилизацияси


БОБ. УЗБЕКИСТОН ТАРИХИНИ 
УРГАНИШДА ЦИВИЛИЗАЦИОН ЦАРАШЛАРНИНГ 
ШАКЛЛАНИШИ
1. 1. Узбекистон тарихини даврлаштиришда 
цивилизацион царашлар
Маълумки, тарихни даврлаштиришнинг турли хил усулла- 
ри мавжуд булиб, булар археологик, хронологик, сулолавий, 
формацион ва албатта, цивилизацион ёндашишлардир. Тарих­
ни даврлаштиришда бу усулларнинг узига хос камчилликлари 
хам бор. Урта Осиё халклари тарихи биринчи марта академик 
В. В. Бартольд томонидан даврлаштирилган. Кадимги давр- 
лар тарихи “Мусулмончиликкача булган давр”, “Мугулларга- 
ча булган давр” “Мугуллар даври”, “Темурийлар даври” каби 
даврлаштирилган31. В. В. Бартольднинг Урта Осиё халклари 
тарихини даврлаштиришдаги ушбу карашлари мавжуд ёзма 
манбаларга асосланган эди, ундан кейинги йилларда олиб 
борилган тадкикотлар натижасида бу даврлаштириш макбул 
эмаслиги аникланган32. Бу борада В. В. Струве Кадимги Шарк 
манбаларига асосланган холда Урта Осиёда мусулмон даври- 
гача хам “кулдорлик булганлигини асослаб берган”33.
Урта Осиё халкларининг кадимги тарихини даврлашти­
ришда С. П. Толстовнинг хизматларини хам эслаб утиш керак. 
У хам мусулмончиликкача булган даврларда бу улкада “кул- 
дорлик булганлигини эътироф этади”34. Урта Осиё Республи-
31 Бартольд В. В История культурной жизни Туркестана. - JL: 1927. - С. 3.
п Аскрров А. А. Узбек халкининг этногенези ва этник тарихи. — Тошкент, 
2007. 15 — 24-бетлар.
33 Струве В. В. Проблемы зарождения, развития и упадка рабовладель­
ческих обществ древнего Востока // «Известия ГАИМК». Вып. 77. — М. - J1. 
1934.- С . 2 3 - 3 4 .
34 Толстое С. П. Основные вопросы древнейшей истории Средней Азии 
// ВДИ, № 1 .- М .: 1 9 3 8 .-С . 3 - 2 1 .
17


каларининг кадимги даврлари тарихини даврлаштириш ма- 
саласи 1948 йилда Ленинградда утказилган пленум35 ва 1954 
йилда Тошкентда булиб утган сессияда атрофлича мухокама 
этилган36. Шуролар даври тарих фанида кишилик жамияти та­
рихини бешта ижтимоий-иктисодий формацияга булиб урга- 
ниш анъанага айланган37. Биз укиётган ва урганаётган Узбе­
кистон тарихи фани хам асосан формацион ёндашув асосида 
даврлаштирилиб келинган. Маълумки, тарихни беш боскичли 
формация асосида даврлаштиришнинг ижодкорлари ишлаб 
чиккан усул Европа халклари тарихи учун ёзилганлигини, 
Осиё халклари тарихи учун мос келмаслигини гоя муаллифла- 
рининг узлари хам таъкидлашган38. Ривожланишнинг бир те- 
кисда кечмаслиги натижасида Осиёда капитализмнинг бул- 
маганлиги марксистларга “осиёча ишлаб чикариш усули”ни, 
ленинизмчиларга “капитализмни четлаб, сакраб утиш” назари- 
ясининг пайдо булишига олиб келган39. Демак, тарихни фор­
мацион даврлаштириш Осиё, жумладан Урта Осиё халклари 
тарихи учун мос келмаслиги гоянинг тугилган давридан бош- 
лаб маълум булган.
Узбекистон тарихини сулолалар асосида даврлаштириш 
Хам тарихимизни ёркинрок 
урганиш 
учун асос булиши мум- 
кин. Узбекистон тарихи хронологиясига, давлат бошкаруви 
тизимига эътибор берсак, жуда катта даврларда сулолалар ва 
уларнинг алмашинуви жараёнини кузатиш мумкин. Аммо, 
Ахамонийлар давригача ёки янги ва энг янги даврлар тарихи­
ни урганишда мазкур ёндашиш услубий жихатдан тугри кел­
маслиги мумкин, шу маънода сулолавий даврлаштириш усули 
тарихнинг барча хронологик даврларини камраб ололмайди 
деган фикрдамиз.
35 Материалы пленума // КСИИМКА, XXVIII. 1948. - С. 8 - 28.
36 Материалы объединённой сессии, посвященной истории Средней 
Азии и Казахстана в до октябрьский период. Ташкент, 1955.
37История Узбекской ССР. Том 1 .-Т аш к ен т, 1967.- С . 15.
38 Васильев А. С. История Востока. Том 1. - М.: 2003. - 512 с.
39 Васильев А. С. История Востока... — С. 26-36.
18


Фикримизча, тарихни даврлаштиришнинг энг макбул вари- 
антларидан бири унга цивилизацион ёндашишдир. Цивилиза­
цион ёндашиш, яъни урбанизация йуналиши буйича жахон та- 
рихида нихоятда катта ишлар килинмовда. Таникли археолог 
ва урбанист олим К. Ренфрю цивилизацияга илмий таъриф бе- 
риб, жамиятнинг маданий ривожланган боскичи булиб, жами- 
ят синфий табакалашган ва давлатчилик шаклланган булиши 
керак деб хисоблайди40.
Утган асрнинг 50-йилларида Г. Чайлд К,адимги Шарк ва Ев­
ропа цивилизацияларининг хусусиятларини очиб берди41.
Г. Чайлднинг карашлари буйича Сополли маданиятида 
илк цивилизация белгиларининг мавжудлиги
Олимнинг 1958 
йилгача булган 
карашлари буйича 
илк цивилизация 
белгилари
Жаркутон 
ёдгорлигида илк 
цивилизация 
белгиларининг 
кузатилиши
1958 йил- 
дан кейинги 
карашлари 
буйича
Жаркутон
ёдгорлигида
илк
цивилизация
белгиларининг
кузатилиши
Давлатларнинг
шаклланиши
Сарой ва 
ибодатхонанинг, 
бошкарувнинг 
мавжудлиги
Илк
шахарлар
Жаркутон
шахар-давлати
Синфий
муносабатлар
Монументал ва 
одций меъморчилик 
биноларининг, бой ва 
камбагал кабрларнинг 
мавжудлиги
Илк шахарларнинг 
пайдо булиши
Ривожланган 
хунармандчилик, 
савдо, идеологик 
марказга айланиши
40 Renfrew С. The emergence o f civilization: The Cuclades and the Aegean in 
the third millennium В. C. - London, 1972. - P. 213.
41 Чайлд Г. У истоков европейской цивилизации. ИИЛ, М., 1952; Childe 

Download 4,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish