Асосий капитал доиравий айланишининг моҳияти, таркибий тузилмаси ва самарадорлиги.
Умумлаштирилган кўринишда асосий капитал қийматнинг бир қисми эканлиги.
Меҳнат ва маҳсулотни яратиш жараёнида асосий капиталнинг намоён бўлиш шакллари.
Инвестицион лойиҳаларни баҳолаш моҳияти ва турлари.
Инвестицион лойиҳаларни молиялаштиришнинг асосий манбалари.
Хўжалик юритувчи субъектларнинг ҳаражатлари: моҳияти, таркиби, классификацияланиши ва самарадорлигини баҳолаш.
“Ишлаб чиқариш ҳаражатлари” ва “ишлаб чиқариш чиқимлари” тушунчалари.
Ишлаб чиқариш чиқимларининг гуруҳланиши.
Иқтисодий элементларига кўра ҳаражатларни гуруҳларга ажратиш ва уларнинг таркиби.
Калкуляция моддалари бўйича ҳаражатларнинг бўлиниши.
Қўшилиш (бирлашиш)лар ва “ютиб юбориш”лар.
Молия ва корпоратив сиёсат.
Молия муносабатларининг умумий тизимида уй хўжаликлари молияси.
Уй хўжалигининг таърифи.
Уй хўжалигига тегишли бўлган характерли хусусиятлар.
Суғуртанинг иқтисодий моҳияти.
Суғурта ўзига хос пул муносабатларининг йиғиндиси.
Суғуртанинг иқтисодий категория сифатида асосланиш тамойиллари.
Суғуртанинг функциялари.
Халқаро молия(нинг) асослари ва ривожланиш тенденциялари.
Халқаро молия билан боғлиқ муносабатлар.
Жаҳон иқтисодий ва молиявий муҳитининг шаклланишига таъсир этган сезиларли ўзгаришлар.
Амалий машғулот мавзуларига фаннинг ишчи ўқув дастурини ишлабчиқишда қўшимча ва ўзгартиришлар киритилиши мумкин. Амалий машғулотлар мултимедиа қурулмалари билан жиҳозланган аудиторияда бир академгуруҳга бир ўқитувчи томонидан ўтказилиши лозим. Машғулотлар фаол ва интерфаол усуллар ёрдамида ўтилиши, мос равишда муносиб педагогик ва ахборот технологиялар қўлланилиши мақсадга мувофиқ.