Moddalarning kimyoviy texnologiyasi


O hakning t o ‘Idirgich!arga yopishishi



Download 5,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/468
Sana08.08.2021
Hajmi5,03 Mb.
#141772
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   468
Bog'liq
boglovchi-moddalarning-kimjovij-tehnologijasi-lot

O hakning t o ‘Idirgich!arga yopishishi. 
K alsiy gidrat  oksidining 
zarrachalari  to'ld irgichlar yuzasida yetarlicha darajada  m ustahkam  
tura oladi.  O hak qorishm a k o'pin ch a birikish yuzasidan  em as,  balki 
bevosita  qotgan  ohak  xam iridan  yem iriladi.  Karbonatlashish  va 
C a(O H )  ning to 'ld irg ich lar bilan  k im yo viy ta ’sir etishuvi  hisobiga 
yan ad a yaxsh iroq   yopishadi.  O hak  bilan  to 'ld irgich lar  tarkibidagi 
qum tuproqning  quyidagi  chizm a  b o 'y ic h a   o 'z aro   ta’ sir  etishishi 
ana  shunday  reaksiyalardan  hisoblanadi:
C a ( 0 H ) , + S i 0
2
+ n H
2
0 = C a 0   S i 0
2
( n + 1 ) H
2
0 .
R e a k siy a   n atijasid a  suvga  ch id am li  v a  m ustahkam   k alsiy 
gidrosilikati  hosil  b o 'lad i.
O datdagi  sharoitlarda  C a (O H
)2
  krem n iy oksidi  bilan ju d a  sust 
reaksiyaga  kirishadi.  H arorat oshishi bilan  (ayni vaqtda  nam  muhit 
sharoitlari tug'dirib berilsa)  gidrosilikat hosil b o'lish jarayoni  ancha 
tezlashadi.  Y u k sa k   haroratning  ohak  bilan  qum   krem n iy  oksidi 
orasidagi  reaksiyaga ta ’ siridan  silikat  b uyum lar ishlab  chiqarishda 
foydalaniladi.  Silikat buyum lar avtoklavlarda 
8
  atm  bosim  va  17 4 °C  
to 'yin g an   suv  b u g 'id a  b ug'lanadi.


O hakning to'ld irgichlar bilan birikish  darajasi qum  zarrach ala­
rining yuzasi  qanaqa ekanligiga  ham   b o g'liq  b o'lad i.  Y u zasi  silliq, 
yu m aloq roq  qum  zarrachalariga  qaraganda  yuzasi  g'ad u r-b u d u r 
zarrach alar  m ustahkam   yopishadi.  Shuni  nazarda  tutib,  silikat 
buyum lar ishlab chiqarishda qum   dezintegratorlarda m aydalanadi, 
d ag'allashtiriladi.  Y uzasin i  g'ad ir-b u d u r  qilishdan  tashqarifaolligi 
kam roq,  yu za  pardasi  shilib  tashlanib,  ohakka  nisbatan  faolroq 
qatlam lari  yalan g'o ch lan ad i.
S o 'n d irilm ag an   tuyilgan  ohak  tayyorlash  uchun  xo m ash yo  
lariqasid a  tarkibida 
8
  dan 
20
%  gach a  gil  b o 'lgan   gil-o h ak to sh lar 
ham  ishlatilishi  mumkin.  Bu ohaktoshlar gidravlik ohak tayyorlashda 
q o 'llan ilad i.  T u yilgan   so'n d irilm agan   ohak  navidan  q at’ iy   nazar, 
uning  sifati  q o 'sh im ch a  ravishda  m ayda  tuyilish  darajasi  bilan 
xarakterlanadi.  T uyilgan  so'n d irilm agan   ohak  kukuni,  standartga 
k o 'ra  elanganda  063  raqam li  (teshigi  0 ,6 3  mm)  elakda  k o 'p i  bilan  
2 % ,  009  raqam li  (teshigi  0,09  m m )  elakd a k o 'p i bilan  10 %   qold iq 
qolishi  kerak.  Shuningdek,  so 'n m agan  ohakning 0 ,2 —0 ,3   m m   dan 
yirik donalari qotgan ohak qorishm alam ing darz ketishiga sababchi 
b o 'lish i  m um kin,  deb  hisoblaydilar.  S h u n in g uchun  ham   tuyilgan 
so 'n d irilm agan   ohakda  ana  shunday  o 'lch am d agi  d o n alar  b o 'l- 
m asligi  kerak.

Download 5,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   468




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish