Mm ivaat nosirov doc


Ватарлар усули ва итерация усули



Download 3,1 Mb.
bet47/118
Sana09.01.2023
Hajmi3,1 Mb.
#898475
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   118
Bog'liq
ахборт технол

2. Ватарлар усули ва итерация усули
Ватарлар усулида f(х) функциянинг [a;b] кесмага туташтирувчи ватар утка-зилади. Тенгламанинг такрибий илдизини топиш у=f(х) функциянинг биринчи ва иккинчи тартибли хосилаларининг ишораларига боглик.
Агар f |(x) <0 ва f ||(x) <0 ёки f (x) >0 ва f<0 шартлар бажарилса бош-лангич кадам, яъни бошлангич ечим килиб x0=b деб олинади, бошка холларда x0дед олинади.
x0булганда x=b нукта кузмас нукта булади ва илдиз
www.qmii.uz/e-lib
70
/(*„)×(b-*„)
X+1=X«- /(b)-(a) формула билан хисобланади.
x0=b бошлангич илдиз булганда эса x=а кузгалмас нукта деб олинади ва илдиз
/(a)×(*„-a)
Х+1=Хя- (хя)-(a)
формула билан хисобланади.
Илдизларни такрибий хисоблаш жараёни | xn-xn-1 |<ε шарт бажарулгунга кадар давом этирилади. Бу ерда ε такрибий илдизни топиш аниклиги.
Бу усуллардан ташкари тенгламаларни такрибий ечишнинг итерация усули хам мавжуд. Итерация усулини укувчиларга [11]- адабиётдан, яъни А.Сидиковнинг «Сонли усуллар ва программалаш» номли китобидан укиб олишларини тавсия этамиз.
www.qmii.uz/e-lib
71
3. Уринмалар усули
Алгебраик ва транцендент тенгламалар илдизларини такрибий хисоблаш усулларидан аниклик даражаси бошка усулларга нисбатан каттарок булган усу-
ли Нъютон ёки уринмалар усулидир.
Бу усул кулланганда тенгламанинг бошлангич ечими х0 танлаб олинади ва кетма-кет якинлашишлар

f | (xn )
формула билан хисобланади. Бу ерда n=0,1,2,3,… якинлашишлар тартиб сони, хn илдизга n якинлашиш.
Агар f(a)·f //(а)>0 шарт бажарилса х0=а бошлангич ечим деб олинади, агар юкоридаги шарт бажарилмаса x0=b нукта бошлангич ечим килиб олинади.
Бу усулда хам илдизни топиш | xn-xn-1 |≤ ε шарт бажарулгунга кадар давом этирилади.
Мисол: x2-x-1=0 тенгламани илдизини е=0,0001 аникликда урималар усули билан топамиз. Дастлаб тенгламанинг илдизлари ётган ораликларни ажратиб оламиз.
Тенгламани f(x)=x2-x-1 деб белгилаб олиб, бу функцияни φ(x)=x2, ф(x)=x+1, иккита функцияларни айирмаси куринишида ёзиб оламиз. Бу функ-цияларнинг графикларини чизамиз. φ(x)=x2 функция графиги парабола, ф(x)=x+1 функция графиги эса тугри чизикдан иборатлиги математика курсидан маълум.
Г рафикдан куриниб турибдики бу икки функциялар [-1;0] ва [1,5; 2,5] оралик-ларида кесишаяпди.

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish