Mm bux his itvaa egamberdiyeva doc


-булимда солик буйича еолик идоралари билан хисоб-китоб  маълумотлари келтирилади



Download 2,34 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/180
Sana23.02.2022
Hajmi2,34 Mb.
#171243
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   180
Bog'liq
buxgalteriya hisobi iqtisodij tahlil va audit

4-булимда солик буйича еолик идоралари билан хисоб-китоб 
маълумотлари келтирилади. 
 
"Тайёр махсулотнинг пул шаклидаги харакати" 


www.qmii.uz/e-lib 
92 
Курсаткичлар 
Бахоси 
буйича 
Таннар
х 
Ёзув 
учун 
асос 
Ой бошига колдик 
Ишлаб чикаришдан кабул килиш 
Колдик билан жами хакикий таннархнинг 
хисоб бахосига нисбати, % 
Хисобот ойидаги ортиб жунатилган 
махсулот 
Ой охирига булган колдик 
Хисобот даври охирида 16-кайдноманинг ойлик жами суммаси 11-
журнал-ордерга кучирилади.
Тайёр махсулотларни харидорларга жунатиш хари-дор билан тузилган 
шартномалар асосида амалга оши-рилади. Бу шартномаларда жунатиладиган 
махсулот муд-дати, микцори, киймати ва кисоб-китоб шартлари кел-
тирилади. Жунатилган махсулот счёт-фактура, чиким хужжати, тулов 
талабномаси ва бошка хужжатларда расмийлаштирилади.Махсулотлар 
харидорларга жунатилганида жунатилган товар кийматига куйидагича 
проводка берилади: 
Д-т 9110—«Сотилган махсулотнинг таннархи» 
К-т 2810—«Омбордаги тайёр махсулот». 
Жунатилган товарларнинг аналитик хисоби уз вактида банк инкассасига 
берилган хисоб-китоб хужжатлари буйича, тулаш муддати етган ва тулаш 
мудцати етмаган хисоб-китоб хужжатлари буйича алохида хамда тулашга 
кабул килинмаган, маъсул шахсда булган жуна-тилган товарлар алохида 
хисобга олинади. 
8.4.Сотиш харажатлари хисоби 
Махсулотни реализация килиш бир канча харажатларни келтириб 
чикаради. Бундай турдаги харажатлар сотиш харажатлари деб юритилади. 
Ушбу турдаги хара-жатларни тугри, аник ва уз вактида акс эттириш хар 
бир корхонанинг молиявий натижаларини аниклашда мухим ахамият касб 
этади. 
Сотиш харажатларини хисобга олиш "Харажатлар таркиби тугрисидаги 
Низом"га асосан амалга оширилади.
Юкорида биз келтирган харажатлар 9410—"Сотиш буйича харажатлар" 
хисобварагида кисобга олинади. Ушбу хисобварак транзит хисобварак 
булиб, кайси давр булмасин, унинг ой бошида колдик суммаси булмайди. 
Унинг дебет томонида товарларни сотиш билан боглик булган 
харажатлар курсатилса, кредит томонида ушбу харажатларнинг хисобдан 
чикарилиши акс этти-рилади. Бу сумма фойданинг камайишига олиб келади, 
яъни фойда хисобидан копланади. 
9410—"Сотиш буйича харажатлар" хисобварагининг аналитик хисоби 15-
сонли кайдномада харажатларнинг дебет ва кредит обороти буйича 
курсатилади. Дебет оборотининг жами суммаси №1, 2, 7, 10/1-журнал-


www.qmii.uz/e-lib 
93 
ордерларида акс эттирилса, кредит буйича оборот сум-малари эса №11-
журнал-ордерда акс этгирилади. 
Сотиш харажатлари хар ойда тулик суммада куйидаги ёзув билан 
молиявий натижаларга утказилади: 
Д-т 9900—"Якуний молиявий натижа"; 
К-т 9410—"Сотиш харажатлари". 
Тайёр махсулот сотишнинг аналитик ва синтетик хисоби 
Махсулотнинг сотилиши корхона маблаглари айланишининг якунловчи 
жараёнидир. Бу жараён корхона томонидан ишлаб чикарилган махсулотнинг 
халк хужалиги истеъмолида уз урнини топганлигини англатади. Хозирги 
пайтда корхона ишини бахолашда махсулотнинг сотилиши асосий 
курсаткичлардан бири булиб хисобланади. 
Халкаро хисобда махсулот, товарлар сотиш, ишлар бажариш ва хизматлар 
курсатишдан олинадиган тушумни белгилашнинг икки усули мавжуд: 
(

Download 2,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   180




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish