www.qmii.uz/e-lib
206
.
хисобот
тузилганидан
кейинги ходисалар»
№54
№12
16
.
№60-АФМС
«Бошка
аудитор
иши
натижаларидан
фойдаланиш»
27.01.2003
№16
20.02.2003
№1221
2.03.2003
17
.
№70-АФМС
«Аудиторлик хисоботи
ва
молиявий хисобот
хакидаги
аудиторлик
хулосаси»
14.02.2001
№20
10.03.2001
№1016
20.03.2001
18
.
№80-АФМС
«Махсус
масалани текшириш
натижалари
буйича
аудиторлик хиоботи»
27.01.2003
№13
19.02.2003
№1220
1.03.2003
19
.
№90-АФМС
«Аудиторлик
ташкилотларининг
профессионал
хизматлари»
14.02.2001
№19
10.03.2001
№1017
21.03.2001
17.8.Аудитнинг максади аудитор мезонларининг асосий
тамойиллари.
Профессионал аудиторларнинг мажбурий сифатларидан бири бу
жамият олдидаги маъсулиятини тан олишдир. Шунинг учун аудиторлар
аудиторлик хизматни курсатишда мижоз
билан узаро муносабатларини
аникловчи этик ва профессионал меъёрларни ишлаб чикиш ва уларга катъий
риоя килишни зарур деб хисоблайдилар.
Аудитнинг мустакиллиги, халоллиги ва объективлиги.
Аудиторларнинг мустакиллиги аудитор томонидан текшираётган корхона
буйича хеч кандай молиявий ёки мулкий кизикиши булмаслиги; аудитор узи
эгаларидан бири булган корхонани ёки рахбарларидан бири билан
кариндошлик алокаси булганда корхонани текшира олмайди. Аудитор уз
хулосасини мустакиллиги ва объективлигига хеч кандай иккиланиш
тугилишига йул куймаслиги керак.
Ахборотнинг махфийлиги (конфиденциаллиги).
Аудитор уз текшируви ёки бошка аудиторлик
хизматини курсатиш
жараёнида туплаган ахборотларидан мижозни ёзма розилигисиз ёки суднинг
карорисиз фойдаланилмаслиги ёки учинчи шахсларга бериш мумкин эмас.
Мижоз тугрисидаги ахборотни ошкор килиш ёки таркатиш унга хеч кандай
моддий ёки бошка зарар етказмаса хам махфийлик принципига риоя килиш
керак.
Аудиторнинг профессионаллиги ва инсофлилиги.
www.qmii.uz/e-lib
207
Аудитор зарур профессионал малакасига эга булиши керак, меъёрий
хужжатлар талабларига жавоб бериши керак. Текширувга бошка
аудиторларнинг ёки ёрдамчи
ходим жалб килганда, аудитор уларнинг
профессионал тайёргарлигига ишонч хосил килиш керак, хамда уларнинг
иши сифатини назоарт килиш керак. Аудитор узини малакаси етарли деб,
хисобламаган сахоларда мижозга хизмат курсатмаслиги керак.
Мижоз билан ишлаганда аудитор узини билимини ва
тажрибасини тулик
ишлатиши керак, хамда бухгалтерия хисоби ва соликка тортиш сахосидаги
охирги узгаришлар ва янгиликларни билиши керак.
Аудиторларнинг маъсулияти.
Молиявий хисоботлар буйича ва аудиторлик хулосаси буйича маъсулиятни
ажратиш зарур. Аудитор текшираётган корхонанинг молиявий хисоботлари
тугрисидаги уз хулосаси учун маъсулиятга эга. хисоботларнинг мазмуни
учун эса, текшираётган корхонанинг рахбарлари маъсулиятга эга.
Аудиторларнинг этикаси.
Аудитор профессионал мажбуриятларини бажараётганда
куйидаги коида ва
талабларга риоя килиши керак:
·
- умумий ахлок органлари;
·
- аудиторлик андозалари талаблари;
·
- конун томонидан белгиланган талаблар;
·
-фирманинг ички аудиторлик андозалари талаблари.
Аудит фанини урганишнинг узига хос усуллари мавжуд. Фаннинг
предметини урганишда аудит усуллари ва аудиторлик мезонларини билиш
мухимдир. Бунда аудитнинг максади хамда аудитор мезонларининг асосий
тамойилларини билиш лозим.
Жумладан, - мажбуриятларнинг умумийлиги (аудитор ва мижоз учун);
·
-молиявий хисоботларнинг умумийлиги;
·
-жараёнларнинг бир-бири билан келишуви;
·
-молиявий хисоботларни йигиш ва улар юзасидан мажбуриятлар
олиш;
·
-аудитнинг технологиясини билиш яъни аудиторлик дастури;
·
-аудиторлик танлови;
·
-ишнинг сифати;
·
-хакикий текшириш усуллари;
·
-исботлаш, хужжат асосида текшириш;
·
-кузатиш,
суровнома, мутахасислар текширувидан фойдаланиш
усулларидир.
Текширув хатоларни урганиш ва аудиторлик хулосасини ёзиш билан
тугалланади. Аудиторлик фирмаларини ташкил этиш ихтигрий булиб,
тегишли
хукук
идораларидан
узбекистон
Республикаси
Молия
Вазирлигининг бошкармалари томонидан лицензия олиш билан уз
фаолиятини бошкаради ва юридик шахс хисобланади.
Do'stlaringiz bilan baham: