www.qmii.uz/e-lib
111
келадиган инфляцион резервларга мувофик
фойда хисобидан таш-кил
килинадиган резерв хисоби учун мулжалланган.
Резерв капитали хисоби куйидаги хксобваракларда юритилади:
8510—«Активларни кайта бахолаш буйича тузатишлар»;
8520—«Резерв капитали»;
8530—«Текинга олинган мол-мулк».
8510—«Активларни кайта бахолаш буйича тузатишлар» хисобвараги
кайта баколаш натижасида активлар кийматининг ошишини хисобга олади.
Мисол. Транспорт воситасининг бошлангич киймати 500000 сумга,
эскириш киймати 200000 сумга тенг. 3 коэф-фициент билан кайта бахолаш
натижасида транспорт воситасининг бошлангич киймати 1500000 сум
(5ОООООхЗ)гача ошган. Транспорт воситасининг эскириши эса 600000 сум
(200000хЗ)гача ошган. Транспорт воситасининг
бошлангич киймати
уртасидаги фарк 1000000 сум (1500000—500000)га эскириш киймати
уртасидаги фарк 400000 сум (600000— 200000)га тенг.
Ушбу муомалалар хисобда куйидагича акс эттирилади:
Д-т 0160—«Транспорт воситалари» — 1000000 сум;
К-т 8510—«Активларни кайта бахолаш буйнча тузатишлар»- 1000000
сум;
Д-т 8510—«Ахтивларни кайта бахолаш буйича тузатишлар» - 400000
сум;
К-т 0260—«Транспорт воситаларининг эскириши" — 400000 сум.
Асосий воситалар каби кимматли когозлар хам кайта ба-холанади.
Мисол. Корхонада баланс киймати 80000 сумляк киммат-ли когоз бор.
Уларнинг хисобот даври охиридаги бозор кий-мати 85000 сумга тенг булган.
Агар корхона уз инвестицияларини кайта бахоланган кий-мат буйича
хисобга олса, у холда кайта бахрлашдан олинган
даромад резерв капитал
хисобваракларида акс эттирилади:
Д-т 0610—«Кимматли когозлар» — 5000 сум;
К-т 8510—«Активларни кайта бахолаш буйича тузатишлар» — 5000 сум.
Агар кейинги хисобот даврига келиб бу кимматли когозларнинг бозор
киймати камайса, унда мазкур ким-матли когозлар буйича аввалги кайта
бахолаш доирасида резерв капиталини камайтириш
хисобига уни коп-лаш
мумкин. Бу кимматли когозлар буйича ташкил этилган резервдан ошувчи
нархнинг пасайиш суммаси харажат сифатида тан олинади.
Мисол. Кимматли когозларнинг бозор киймати 78000 сумга тушиб кетган, яъни
7000 сумга камайган:
Д-т 8510—«Активларни кайта бахолаш буйича тузатишлар» — 5000 сум;
Д-т 9690— «Молиявий фаолият буйича бошка харажатлар» — 2000 сум;
К-т 0610—«Кимматли когозлар" — 7000 сум.
АЖ резерв капитали уставда белгиланган микдорга етгунига кадар хар
йили соф фойдадан ажратмалар йули билан шакллантирилади:
Д-т 8710—«Хисобот давридаги таксимланмаган фойда(копланмаган
зарар)»;
К-т 8520—«Резерв капитал».
www.qmii.uz/e-lib
112
Резерв капитали корхона курган зарарини коплаш, имтиёзли акциялар
учун дивиденд тулаш, акциядор-лар талабига кура акцияларни кайта сотиб
олиш учун ишлатилади.
Масалан, хисобот даврида фойда мавжуд булмаганида имтиёзли акциялар
учун дивидендлар туланди:
Д-т 8520—«Рсзерв капитал»;
К-т 6610—«Тулов учун дивидендлар».
Корхона тугатилаётганида турли дебиторларнинг карзлари хисобдан
чикарилди:
Д-т 8520—«Резерв капитал»;
К-т 4010—«Харидор ва буюртмачилардан олинадиган счётлар».
Таъсис хужжатлари ва хисоб сигсатига мувофик
турли максадлар учун
резерв фонди бошка мулкчилик шаклидаги корхоналарда хам ташкил
этилиши мумкин
Мол-мулк текинга олинганида куйидаги проводка берилади:
Д-т 0110—0190—«Асосий воситалар»;
Д-т 0410—0490—«Номоддий активлар»;
Д-т 0610—«Кимматли когозлар»;
Д-т 1010—«Хомашё ва материаллар»;
К-т 8530—«Бегараз олинган мол-мулк».
Амалдаги конунчиликка биноан бепул олинган мол-мулк киймати фойда
солиги базасини оширади. Бепул олинган мол-мулк эксперт йули билан ёки
утказма хужжатлар асосида аникланган адолатли
киймат буйи-ча хисобда
акс эттирилади.
Do'stlaringiz bilan baham: