Mm bux his itvaa egamberdiyeva doc



Download 2,34 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/180
Sana23.02.2022
Hajmi2,34 Mb.
#171243
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   180
Bog'liq
buxgalteriya hisobi iqtisodij tahlil va audit

of credit, Lc) — курсатилган шартларга мувофик, маълум микдордаги 
пул суммасини 'аник хукукий ёки жисмоний шахсга тулаш т^грисидаги 
топширик. ёзилган хужжатдир. Пул аккредитивлари аталган булиб,
улар аккредитивда 
к^рсатилган суммани маълум вакт оралигида тулик. Ёки кисман олиш 
имконини беради; 2) корхона ва ташкилотлар уртасидаги накд пулсиз 
хисоб-китоблар усули булиб, унинг мохияти шундан иборатки, 
туловчининг банки туловни олувчига хизмат к^рсатувчи банкка талаб 
килинган суммани белгиланган муддатда туловчининг аккредитив 
куйиш тугрисидаги аризасида кузда тутилган шартлар асосида 
тулашга топширик, беради; бундай усул хисоб-китобларнинг 
аккредитив шакли деб аталади. 


www.qmii.uz/e-lib 
282 
3. Активлар (лотинча Activus - фаол, амалдаги, инглизча As 
set, Assets) - корхона, фирма ёки компанияга тегишли булган 
мулклар ва пул маблакларининг 
ЙИРИНДИСИ 
булиб, (бинолар, 
иншоотлар, машиналар ва курилмалар, моддий захиралар, банк
счётлари, кимматли когозлар сотиб олишга килинган сарфлар, 
патентлар, муаллифлик хукуклари), уларга мулк эгаларининг
мабларлари куйилади; 
пулда ифодаланадиган мулк. Активлар материал (сезила диган), 
номатериал (сезилмайдиган, жисмоний шаклга эга б^лмаган)
активларга б^линади. Номатериал активларга интеллектуал мулклар, 
технологиялар, патентяар, бошка корхоналарнинг к.арз
мажбуриятлари; ер, сув,
TOF
-
KOH
,
Урмон ва бошка ресурслардан 
фойдаланиш учун берилган махсус хукуклар. Корхона активлари 
(инглизча enterprise's assets) таркИбига: узок, муддатли активлар (асосий 
вос и та Лар , тугалланмаган капитал куйилмалар, узок муддатли 
молиявий куйилмалар); номатериал активлар; жорий ак тивлар (ишлаб 
чикариш захиралари, тайёр махсулотлар, 
пул маблаглари, киск.а муддатли молиявий куйилмалар, дебитор 
карзлар). Аудитор баланс маълумотлари буйича корхона активларини 
тафтиш к,илишда мулкларга умумий бах.о беради, мулклар таркибида 
айланма (сафарбар кили-нувчан) ва айланишдан ташкари (сафарбар 
килиниши Кийин) маблагларга ажратади. 
4. Акдиялар (инглизча Shares; амер. stock; нем. Aktie голландча actie) 
- Акционерлик жамияти томонидан чикарилиб, муомалада б^лиш 
муддати к^рсатилмаган киммат
ли когозлар. Акцияэгасининг акционерлик жамияти капиталида улуши 
борлигини тасдикдайди ва фойданинг маълум бир кисмини дивиденд 
сифатида олишни таъминлайди, жамиятни бошкаришда, фойдани 
таксимлашда ва жамиятни тугатиш вактида мулкларни таксимлашда 
катна- 


www.qmii.uz/e-lib 
283 
шиш хукукини беради. 
5. Акцепт (лотинча acceptus - кабул килинган, инглизча acceptance) 
туловчининг утказма вексел (фогга)ни, т^лов- 
га такдим килинган счетни ва тулов туррисида бошка талабларни 
кондирйш, белгиланган муддатда тулаш мажбурияти (розиликни 
тасдиклаш). Акцепт тулов-талабнома устига "акцептланган"
(инглизча accepted) деган ёзув 
ёзиш ва имзо куйиш билан расмийлаштиркинчи томоннинг таклифи 
(оферта) б^йича шартнома тузишга розилиги х.ам акцепт деб аталади. 
6. Андеррайтер - Эмитентнинг кимматли когозларини мукофот эвазига 
жойлаштиришни кафолатлайдиган жисмоний ёки юридик (одатда 
банк) шахсдир. Бошка \олда — 
сугурта контрактларни тузиш учун масъул шахс. 
7. Банк акцепти (инглизча bancer's acceptans) - банкнинг тулов 
хужжатларини тулашга розилиги ёки уларнинг туланишини
кафолатлаш шакли; акцептловчи ~ банкнинг хужжат устига ёзуви 
билан расмийлаштирилади.маси — сумка (халта) деган маънони 
англатади. Купинча, 
давлат, корхона, муассаса хамда айрим шахс (оила)нинг маълум давр 
учун кутилаётган даромад ва харажатларининг таъминий хисобини 
бюджет деб юритилади. Давлат бюджети маълум муддат учун 
тузилган ва конун билан 
тасдикланган давлат даромадлари ва харажатларинингсаклаш 
одатда 1 йилдан 1,5 йилгача булиши мумкин. Агар товар бу давр ичида 
сотилмаса, у эгасига (консигнантга) унинг хисобидан кайтарилади. 
15. «Ноу-хоу» - (инглизча суума-суз "кандайлигини биламан"), ишлаб 
чикариш сири — илмий-техникавий, тижорат, ташкилотчиликка оид 
билимлар, тажрибалар ва уларга танхо эга булиш. У корхона учун хам, 
шахе учун хам 
муайян устунликни таъминлайди. «Ноу-хоу» патентланмайди, шунинг 


www.qmii.uz/e-lib 
284 
учун хам «ноу-хау» буйича шартномада берилаётган маълумотлар сир 
сакланиши ва бу шарт бузилган такдирда куриладиган зарарни к,оплаш 
хакида алохида банд булади. Муайян ишлаб чикариш жараёнидаги 
«ноу-хоу» у ёки бу фирманинг мулки хисобланади ва шу сабабли олди-
сотди килинади. Одатда, «ноу-хоу» товар сифатида патентлар ва 
лицензиялар билан биргаликда со- 
тилади, лекин «ноу-хау» мустакил сотилиши хам мумкин. «Ноу-хоу»ни 
лицензия билан бирга сотиб олиш (нархи арзон булади) ишлаб 
чикаришни йулга куйиш, ишлаб чикариш сирларини туларок кулга 
киритиш, ишлаб чикаришни ишга туширишда сотувчи фирма 
мутахассислари 
иштирокини осонлаштиради. 
16. Облигациялар (лотинча Obligalio мажбурият) - уз эгаларига бу
кимматли кргозда курсатилган муддат давомида вакти-вакти билан 
(облигациялар буйича туловлар, купон туловлари) ёки бир марталик 
(ютук, суммаси) туловларни ва облигацияларнинг муомалада булиш 
муддати тугаганидан сунг эса уларнинг кийматини олиш хукукини 
кафолатлайдиган кимматли кокоздир. Облигациялар уларнинг эгалари 
томонидан кимматли кргозларни сотиб олганлиги учун пул маблаклари 
туланганлигини ва шу билан бирга 
уларни карз мажбурияти сифатида курсатишга хакли эканлигини 
тасдиклайди. Облигацияни чикарган ташкилот унинг номинал
кийматини курсатилган муддатда тулаши лозим. Бундай тулаш 
облигацияларни к.оплаш деб аталади. Облигацияларни давлат, 
мах.аллий хукумат, корхоналар, компаниялар, корпорациялар турли 
муддатларга чикариш хукукларига эга. 
17. Опцион - (немисча Option, лотинча Optio - танлаш) - бирор-бир 
к.имматбахр к.огозлар ёки товарларни муайян давр давомида 
белгиланган нархларда сотиб олиш ёки сотиш хукуки. Хак. тулаб 
олинади. Фьючерс опцион биржа битишуви турларидан бири, товарни 


www.qmii.uz/e-lib 
285 
кейинчалик биржада к,айта сотиш максадида харид килиш. 
18. Субвенция (инглизча Subvention, лотинча Subvenire ёрдамга келиш) — 
маълум объектни, тадбирни маблаг билан таъминлаш учун марказий 
органлар томонидан бериладиган пуллик нафака. Субвенцияни уз
максадида ишлатишга риоя килинмаса уни берган орган томонидан 
кайтариб олинади. 
19. Субсидия (инглизча Bounty, лотинча Sabsidium ёрдам, куллаб 

Download 2,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   180




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish