Министерство высшего и среднего специального образования республики узбекистан ўзбекистон республикаси


ПЕНОБЕТОНДАН ИБОРАТ ОЛИНМАЙДИГАН ҚОЛИПЛИ ТАШҚИ ДЕВОР



Download 6,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/202
Sana23.02.2022
Hajmi6,3 Mb.
#161365
TuriКнига
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   202
Bog'liq
1 китоб СамДАКИ compressed

ПЕНОБЕТОНДАН ИБОРАТ ОЛИНМАЙДИГАН ҚОЛИПЛИ ТАШҚИ ДЕВОР 
КОНСТРУКЦИЯСИНИ НАМЛИК ҲОЛАТИНИ ҲИСОБИ 
т.ф.н.,доц. Шукуров Ғ, ассистент Бекмирзаев А, магистрант Одинаева С. (СамДАҚИ). 
 
In this article brought results of the oretical heatphsical researches moist the mode of count a 
graphic-analytical method of external walls from three-layer foam concrete on raise thermal protection 
of a wall. 
Биноларни энергия самародорлигини ошириш мақсадида, муаллифлар томонидан, 
пенобетондан иборат олинмайдиган қолипли, иссиқлик ҳимояси пенополистирол билан 
оширилган ташқи деворни коструктив ечими ишлаб чиқилди. Бу конструкцияни афзаллик 
тамонлари қуйидагилардан иборат: 1.Девор конструкцияси тўлиқ махаллий материаллардан 
тикланади; 2.Бино қурилиши муддати кескин қисқаради; 3.Бинони энергия самарадорлиги 
ошади; 4.Бинони умумий зилзилабардошлигини оширади.
Пенобетондан иборат олинмайдиган қолипли девор конструкциясининг ҳисобий схемаси 
1-расмда келтирилган.
Бу конструкцияни амалѐтда қўллаш учун уни иссиқлик-физик жиҳатдан назарий асослаш 
лозим.Бунинг учун ҳисобий схемаси 1-расмда келтирилган ташқи девор кострукциясини 
умумий иссиқлик узатиш қаршилигини аниқлаб,бу қаршиликни ҚМҚ 2.01.04-97*дан 
келтирилган иссиқлик узатиш қаршилиги билан таққослаб, деворни самарали қалинлигини 
тавсия этиш лозим.Бундан ташқари бу конструкция қатламларида конденсат намлик ҳосил 
бўлиш ѐки бўлмаслигини графоаналитик услуб ѐрдамида асослаш лозим. Иссиқлик-физик 
ҳисоблар қуйидаги тартибда бажарилади. 
1-расм. Пенобетондан иборат олинмайдиган қолипли девор конструкциясининг схемаси. 
 
Расмда келтирилган пенобетондан иборат олинмайдиган қолипли ташқи девор 
конструкцияси бир жинсли бўлмагани учун уни иссиқлик оқими йўналишига параллел ва 
перпендикуляр бўлган текисликлар билан кесиб,термик иссиқлик узатиш қаршилигини 
аниқлаймиз. Иссиқлик физик ҳисоблар учун қуйидаги иссиқлик ўтказувчанлик 
коэффициентларини қабул қиламиз.[5] 
1.Пенобетон, 
 
2.Оғир бетон, 
 
3.Пенополистирол 
 
Конструкцияни иссиқлик оқими йўналишига параллел бўлган текислик билан кесиб IваII- 
қисмларга ажратамиз. Биринчи қисм пенобетон ва иккинчи қисмлар оғир бетон ва 
пенополистиролдан иборат.Биринчи қисим учун иссиқлик узатиш қаршилигини қуйидаги 
формула ѐрдамида аниқлаймиз. 
=
(1) 
=
Биринчи қисмни юзаси 
Конструкцияни иккинчи қисми пенобетон, оғир бетон ва пенополстиролдан иборат.Унинг 
иссиқлик узатиш қаршилиги. 
Буконструкциянинг термик иссиқлик узатиш қаршилигини қуйидаги формула ѐрдамида 
аниқлаймиз [3]. 


57 
Бу ерда, 
- алоҳида олинган қатламларнинг термик иссиқлик узатиш қаршилиги, 
/Вт;
алоҳида қисмларнинг юзаси, 
Иккинчи қисмни юзаси 
Деворни термик иссиқлик узатиш қаршилиги, 
Конструкцияни иссиқлик оқими йўналишига перпендикуляр бўлган текислик билан кесиб, 
1;2;3;4;5;6; ва 7 та қатламларга ажратамиз (1-расм) 
1 ва 7 қатлам пенобетон
3 ва 5 қатлам пенобетон 
4 қатлам пенополистирол 
2-қисм, бир жинсли бўлмагани учун кострукциянинг ўртача иссиқлик ўтказувчанлик 
коэффициентини қуйидаги формула ѐрдамида аниқлаймиз. [2,3] 
=
(3) 
Бу ерда, 
алоҳида қатламларни ташкил этган материалларнинг иссиқлик ўтказувчанлик 
коэффициенти,Вт/
 
алоҳида қатламларниюзалари, 
 
У ҳолда 
/Вт 
Демак , 
/Вт 
Бир жинсли бўлмаган конструкциянинг иссиқлик ўтказувчанлик қаршилиги қуйидаги формула 
ѐрдамида аниқланади. [2,3] 
 
Пенобетондан иборат бир жинсли бўлмаган девор конструкциясини умумий иссиқлик 
узатиш қаршилигини аниқлаймиз. 
 
Демак биз тавсия этаѐтган пенобетондан иборат олинмайдиган қолип девор 
конструкциясини умумий иссиқлик узатиш қаршилиги ҚМҚ 2.01.04-97* да келтирилган 
иссиқлик ҳимоясини барча даража талабларига жавоб берар экан. 
Аммо ҚМҚ 2.01.04-97* ни 2,1 банди талабларига асосан бир жинсли бўлмаган кўп 
қатламли конструкция қатламларида конденсат намлик ҳосил бўлиш ѐки бўлмаслигини 
аниқлаш лозим. Шу сабабли биз бу конструкцияда конденсат намлик ҳосил бўлиш ѐки 
бўлмаслигини қуйидаги графоаналитик услубда аниқлаймиз: 
Пенобетондан иборат олинмайдиган қолип девор конструкциясини бир жинсли 
бўлмаган катламларидаги ҳароратни қуйидаги формула ѐрдамида аниқлаймиз. 
бу ерда, 
ташқи девор ички сиртининг ҳарорати, 

ички ҳаво ҳарорати, 

ташки ҳавонинг энг совуқ даври учун ўртача ойлик ҳарорати,

ташқи деворни 
умумий иссиылик узатиш қаршилиги 
ташқи девор ички сиртини иссиқлик узатиш қаршилиги 
 
 
 
 


58 
 
 
 
 
Ҳарорат чизиғига асосан девор конструкцияси қатламларида сув буғининг максимал 
эластиклик чиғини аниқлаймиз. Ундан кейин шу конструкцияда сув буғининг ҳақиқий 
эластиклик чизиғини аниқлаб маълум масштабда чизамиз. Агар сув буғининг максимал 
эластилик чизиғи (Е) ва ҳақиқий эластиклик чизиғи (е) бир-бири билан кесишмаса, тўсиқ 
конструкцияда конденсат намлик ҳосил бўлмайди. Аксинча бўлса конденсат намлик ҳосил 
бўлишининг эхтимоли бор. 
Юқорида аниқланган қийматларга асосан 2-расмда ҳарорат чизиғини чизамиз. Шу 
расмдаги ҳарорат чизиғига асосан сув буғининг максимал эластиклигини [1] аниқлаб сув 
буғининг максимал эластиклик чизиғини чизамиз. Деворнинг ички ва ташқи сиртидаги сув 
буғиниг хақиқий эластиклиги (е) ни қуйидаги тартибда аниқлаймиз. 
 
 
Барча аниқланган кўрсатгичларни 2-расмга туширамиз. 
Расмдан кўриниб турибдики, сув буғининг максимал эластиклиги Е ва сув буғининг 
ҳақиқий эластиклиги (е) чизиқлар бир-бири билан кесишмайди, демак, бу конструкцияда 
конденсат намлик хосил бўлмайди. 
2-расм. Пенобетондан иборат олинмайдиган қолип девор конструкциясини намлик ҳолати. 1,3,5 ва 7- 
пенобетон, 2 ва 6-оғир бетон, 4- пенополистирол. 
 
Юқоридаги назарий тадқиқотлардан қуйидагиларни хулоса қилиш мумкин: 
1) Хисоблар натижаси тўсиқ конструкцияда конденсат намлик хосил бўлмаслигини 
кўрсатса, хақиқатдан хам шу конструкцияда конденсат намлик бўлмайди; 
2) Хисоблар натижасида маълум бўлдики пенобетондан иборат олинмайдиган қолипли 
девор конструкциясини иссиқлик химояси Ўзбекистон шароити учун етарли бўлиб, ҚМҚ 
2.01.04-97* талабларига жавоб беради; 
3) Бу девор конструкцияси турли-туман энергия самарадор бинолар қуриш имкониятини 
беради. 
Адабиѐтлар. 
1. Шукуров Ғ.Ш., Бобоев С.М. Архитектура физикаси 1-қисм. Дарслик Қурилиш 
иссиқлик физикаси-Тошкент, Меҳнат, 2005 й..160 б. 
2. Шукуров Ғ.Ш.,Исломова Д.Ғ. Қурилиш физикаси.- Самарқанд,. 2015 й., 222 б. 
 


59 
УДК 531:621-752:681 

Download 6,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   202




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish