Министерство высшего и среднего специального образования республики узбекистан ўзбекистон республикаси


ЙЎЛ ҚУРИЛИШИ МАШИНАЛАРИДА ГАЗСИМОН ЁҚИЛҒИЛАРДАН



Download 6,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet150/202
Sana23.02.2022
Hajmi6,3 Mb.
#161365
TuriКнига
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   202
Bog'liq
1 китоб СамДАКИ compressed

ЙЎЛ ҚУРИЛИШИ МАШИНАЛАРИДА ГАЗСИМОН ЁҚИЛҒИЛАРДАН 
ФОЙДАЛАНИШ. 
З.Т.Бултаков, Х.Х.Самиев, Х.С.Тоғаев (ЖизПИ). 
In article are offered the superiority use of gazo-fuel engines in road-building cars. 
Ҳозирги вақтда жаҳондаги эксплуатация жараѐнида катта қувват талаб қилинувчи 
транспорт воситалари ва машиналар асосий қисми дизел двигателлари билан жихозланган. 
Ички ѐнув двигателларида дизел ѐнилғисидан фойдаланишнинг асосий кўрсаткичларидан бири 
дизел ѐнилғиси ѐниши натижасида ажралиб чиқадиган қувват ҳозирда мавжуд бошқа турдаги 
ѐнилғиларга нисбатан катталигидир. 
Шунингдек дизел ѐнилғисидан фойдаланишнинг бир неча камчиликлари бўлиб улар 
асосан уни ишлатиш натижасида ички ѐнув двигателидан ажралиб чиқадиган газлар 
таркибидаги зарарли моддалар ва ишлаб чиқариш қимматлигидир. 
Дизел двигателидан чиқадиган газлар таркибини кўриб чиқадиган бўлсак бу зарарли 
моддалар таъсирини англаш қийин эмас(1-жадвал) [4]. 
1-жадвал 
Дизел ва карбюраторли двигателлардан чиқувчи чиқинди газлар зарарлилигини
таққословчи кўрсатгичлар. Ҳажм бўйича 
Чиқинди газлар 
таркибидаги моддалар 
Чиқинди газлар таркиби, % 
Бензинли 
двигателлар 
Дизел 
двигателлари 
Азот 
74-77 
76-78 
Кислород 
0,3-8,0 
2-18 
Сув 
3,0-5,5 
0,5-4,0 
Углерод-2 оксиди 
5-12 
1-10 
Углерод оксиди 
1-10 
0,02-0,50 
Азот оксиди 
0-0,8 
0,001-0,400 
Углеводородлар 
0,20-0,30 
0,1-0,10 
Олтингугурт гази 
0-,002 
0-,03 
Қурум, гм
3
0-,04 
0,1-1,5 
Бензопирин, гм
3
0,0002 
0,00001 
Бу газларнинг таркибида CO, NO, HC ва қурум каби моддалар мавжуд бўлиб тезда 
таъсир қилувчи омиллардан бири хисобланади. 
Юқорида двигателдан чиқаѐтган зарарли газлар инсон мияси фаолиятига бевосита таъсир 
қилувчилар хисобланади. Айниқса дизел двигателларидан чиқадиаган қурумлар нафас олиш 
органларига салбий таъсир кўрсатади. 
Ҳозирда муоммаларнинг бир неча хил конструктив ечимлари мавжуддир, яъни бошқа 
турдаги енгил газсимон ѐқилғилардан фойдаланиш, таъминлаш ва ѐндириш тизимида ѐнилғи 


232 
сарфи ва ѐнилғининг сифатли ѐнишини таъминлаш учун ҳамда двигателда чиқинди газларни 
чиқариш тизимини процессорли қурилмалар ва тизимлар билан жихозлашдир. 
Ўзбекистон табиий газ захираси катталиги билан дунѐда етакчи ўринларда туради, 
ҳозирда йилига тахминан 60 миллиард куб метр табиий газ қазиб олинмоқда. Транспорт 
воситаларини газ ѐнилғиси билан ишлашга жихозлаш кейинги ўн йилликда сезиларли даражада 
ошди. 
Дизел двигателларини газ ѐнилғиси билан ишлашга жихозлаш бошқа турдаги 
конструктив ечимларга қараганда бир қанча афзаллакликларга эгадир, жумладан ѐқилғи ва 
мойлаш материаллар харажатини камлиги, дизел двигатели экологик кўрсаткичлари юқорилиги 
ва газ ѐқилғисида ишлайдиган дизел двигатели дизел ѐнилғисида ишлайдиган двигателга 
қараганда эксплуатация даврининг узоқлигидир. Шунингдек дизел двигателларни газсимон 
ѐқилғиларга ўтқазишнинг салбий томонлари мавжуддир, яъни газ баллонли қурилмалар билан 
жихозлаш қимматлиги, техник хизмат кўрсатиш сарф харажати ошиши ва транспорт 
воситасидаги қуйилган газ захирасидир [2]. 
Аммо ҳозирда мамлакатимизда газ баллонларини ишлаб чиқариш муфаққиятли тарзда 
махаллийлаштирилди ва газ қуйиш кўчма станциялар яратилмоқда. 
Ҳозирги вақтда мамлакатимизда катта бунѐдкорлик ишлари олиб борилмоқда. Бунга 
мисол тариқасида автомобил йўллари реконструкцияси, янги йўлларнинг ҳамда шаҳарсозлик 
иншоатларининг янгидан бунѐд этилаѐтганини мисол қилишимиз мумкин. 
Бу эса йўл ва бино қурилишидаги машина ва техникаларнинг ишларни бажариш ҳажми 
янада ошириб бормоқда. Маълумки йўл қурилиши машиналари эксплуатациион 
хусусиятларидан келиб чиқиб ишни бажариш жараѐнида қувват талаб қилишига қараб икки 
гурухга ажратишимиз мумкин: 
Биринчи гурух - иш бажаришда цикл давомида ўзгарувчан қувват талаб этиладиган 
машиналар (булдозер, экскаватор, автогейдер, скеперлар, юк ортгичлар, юк автомобиллари
тягачлар, автокранлар ва бошқалар). 
Иккинчи гурух - иш бажаришда цикл давомида ўзгарувчан қувват талаб этмайдиган 
машиналар (асфалть ѐтқизгич, статик зичлаш машиналари ва динамик зичлаш машиналари 
компрессорлари). 
Йўл қурилиши машиналари ишлаш тартиби буйича даврий (циклик) ишлайдиган ва 
узлуксиз ишлайдиган машиналарга бўлинади. Даврий тартибда ишлайдиган машиналарда иш 
циклда ишни бажариш пайтида двигател зўриқиш режимида ва орқага қайтиш пайтида салт 
ишлаш режимида ишлайди. Узликсиз тартибда ишлайдиган машиналардан асфалть ѐтқизгич, 
статик зичлаш машиналари ва динамик зичлаш машиналари компрессорлари доимий ўзгармас 
режимда ишлаш талаб этилади. 
Юқоридаги иккинчи гурухдаги йўл қурилиши машиналарини газсимон баллони 
қурилмалар билан жихозлаш афзалликлари ва йўл қурилиши машиналари эксплуатацион 
хусусиятларидан келиб чиқиб ишни бажариш жараѐнида қувват талаб қилишига қараб биз 
узликсиз тартибда ишлайдиган машиналарни газ ѐнилғисига ўтқазиш истиқболли эканлигини 
ажралиб туради.
Бундан ташқари дизел ѐнилғисидан фойдаланилганда ички ѐнув двигателидан ажралиб 
чиқадиган газлар таркибидаги зарарли моддалар миқдори, ѐқилғи ва мойлаш материаллар 
харажатлари камайтириш ва дизел двигател экологик кўрсаткичлари ошириш каби 
муоммаларнинг сезиларли даражада хал этилишига олиб келади. 

Download 6,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   202




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish