Минералларнинг тоғ жинсларидаги аҳамияти ва турлари


Плагиоклазларнинг кимёвий таркиби (У.А.Дир ва бошқалар, 1964)



Download 1,69 Mb.
bet5/6
Sana23.02.2022
Hajmi1,69 Mb.
#135638
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4 Жинс хосил қилувчи минераллар 190220230011

Плагиоклазларнинг кимёвий таркиби (У.А.Дир ва бошқалар, 1964)

Плагиоклаз таркибини тез усулда аниқлаш

Калий-натрийли дала шпатлар (K, Na) AlSi3O8

  • Калийли дала шпатлари ҳосил бўлиш шароитига қараб икки хил тури – моноклин ва, қисман, триклин сингонияда кристалланади. Интрузив жинсларда иккала тури: моноклин ортоклаз, ортоклаз-микропертит ва триклин микроклин, микроклин-пертит турлари, ҳамда вулканик жинсларда санидин, санидин-криптопертит (моноклин) ва анортоклаз (триклин) ҳолларда учрайди.

Ортоклаз – K[AlSi3O8]. Юнонча «ортоклаз» тўғри синиш маъносини англатади. Дарҳақиқат, уланиш текисликлари орасидаги бурчак 90о га тенг. Унинг таркибида (% ҳисобида) К2О – 16,9; Al2O3 – 18,4 ва SiO2 – 64,7 мавжуд. Индикатриса ўқлар қиймати: Ng – 1,521-1,526; Nm – 1,518-1,523; Np – 1,514-1,519; иккиланиб синиш кўрсаткичи Ng-Np=0,007. Кристалларининг қиёфаси призматик. Уланиш текислиги мукаммал бўлиб 90оли бурчакни ташкил этади.

  • Ортоклаз – K[AlSi3O8]. Юнонча «ортоклаз» тўғри синиш маъносини англатади. Дарҳақиқат, уланиш текисликлари орасидаги бурчак 90о га тенг. Унинг таркибида (% ҳисобида) К2О – 16,9; Al2O3 – 18,4 ва SiO2 – 64,7 мавжуд. Индикатриса ўқлар қиймати: Ng – 1,521-1,526; Nm – 1,518-1,523; Np – 1,514-1,519; иккиланиб синиш кўрсаткичи Ng-Np=0,007. Кристалларининг қиёфаси призматик. Уланиш текислиги мукаммал бўлиб 90оли бурчакни ташкил этади.
  • Микроклин – K[AlSi3O8]. Юнонча «микроклин» сезилмас даражада қийишган демакдир, уланиш текисликлари орасидаги бурчак тўғри бурчакдан атиги 20о га фарқ қилади. Кимёвий таркиби ва барча оптик ҳусусиятлари билан ортоклазга ўхшаш. Фарқи, микроклин триклин сингонияда кристаллланади ва мураккаб, қўшалоқлар ҳосил бўлади. Бу қўшалоқлар альбит ва периклин қонунларига биноан вужудга келган ва ўзаро тўғри бурчак остида кесишиб панжарасимон тузилиш ҳосил қилади

Пертит турлари: а – майда томирчалар; б – томирлар;
в – нинасимон пертитлар;
г – тасбеҳсимон пертитлар;
д – парчаланган тасбеҳсимон пертитлар;
з, и – ўрин алмашган пертитлар

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish