28. Булғориё қироллиғи
9 нчиси Булғориё қироллиғидур. Бу мамлакат шимолдан Румониё, шарқдан Қора денгиз,
жанубдан Туркия, Аталар денгизи, Юнонистон ва ғарбдан Сербиё мамлакатлари ила
ўролмишдур. Аҳолиси уч ярим милёнча бўлуб, аксари проваслав мазҳабидадур. Пойтахти
Сўфиё. Машҳур шаҳарлари: Русчик, Вана, Бурғос ва Филба шаҳарларидур. Идораси машрута,
тили булғорчадур
16
.
29. Юнонистон қироллиғи
10 нчиси Юнонистон (Греция) қироллиғидур. Бу мамлакат Оврупонинг энг жанубида
бўлуб, шимол тарафи Булғориё, Сербиё ва Албаниё ҳукуматлари, жануб ва ғарб тарафлари
Аталар денгизи, Оқ денгиз, Юнон денгизи ила ўролмишдур. Аҳолиси 6 милёнча бўлуб, аксари
проваслав мазҳабидадур. Пойтахти Афина (Отина) шаҳридур. Машҳур шаҳарлари: Пьера,
Лариса, Тархўла, Ғлус, Ғордича, Фўрсала ва Салўник шаҳарларидур. Идораси машрута, тили
юнончадур. Аталар денгизидағи ва Юнон денгизидағи кўп аталар ила машҳур Грид атаси
Юнонистонга тобеъдур.
30. Кичкина ҳукуматлар
Юқорида зикр ўлинмиш 20 ҳукуматдан бошқа Оврупода яна беш адад кичкина ҳукуматлар
вор. Биринчиси Австрия ила Исвечра орасинда Лихтинштийн принслиғи бўлиб, аҳолиси 9.500,
марказ идораси Вадус қарясидур. Иккинчиси Монаку принслиғи бўлуб, аҳолиси 13 минг,
марказ идораси Монаку шаҳаридур. Учинчиси Пиранда тоғлари орасинда, Андур қарясидур.
Тўртинчиси Италияда, Сан-Марина ҳукумати бўлуб, аҳолиси 8 мингдур. Марина ҳукумати
Оврупонинг энг эски ҳукуматларидандур. Бешинчиси Франсия, Белчиқо ва Германия
ҳукуматлари орасинда Люксимбурғ дуқалиғидур (герцоглик). Аҳолиси 31 минг бўлуб, маркази
Люксимбурғ шаҳридур.
31. Осиё қитъаси
Эски дунёнинг иккинчиси Осиё қитъасидур. Бу қитъанинг шимол тарафи Баҳри
мунжамиди шимолий ва Баҳранг бўғозидур
17
. Шарқ тарафи бутун Баҳри муҳити кабирдур,
Жануб тарафи Малақо бўғози
18
ила Баҳри муҳити ҳинддур, ғарб тарафи Боб алмандуб бўғози,
Шоб денгизи, Сувайш канали, Оқ денгиз
19
, Аталар денгизи, Чаноққала бўғози, Мармара
денгизи, Истанбул бўғози, Қора денгиз, Қофқоз тоғлари, Каспий денгизи, Ўрол наҳри ва Ўрол
тоғларидур. Лингки 43 милён мураббаъ чақирим бўлуб, Оврупо ила Африқо қитъаларининг
иккисидан ҳам кенгроқдур. Бунга қараганда Осиё ҳам Оврупо каби улуғ бир ярим ата
16
Ушбу Румониё, Булғориё ва Юнонистон мамлакатларида мусулмон ва яҳудий ҳам кўпдур.
17
Ушбу Баҳранг бўғози ила Осиё Амриқодан айриладур.
18
Малақо бўғози ила Осиё Австралиёдан айриладур.
19
Бобал-мандуб бўғози, Шоб денгизи, Сувайш канали, Оқ денгиз ила Осиё Африқодан айрилодур.
Ер юзи. Мунаввар қори Абдурашидхонов
Do'stlaringiz bilan baham: |