Microsoft Word togaymurod otamdan qolgan dalalar ziyouz com doc



Download 1,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/158
Sana22.02.2022
Hajmi1,23 Mb.
#104386
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   158
Bog'liq
2 5391329875229411710

 
26 
Ай, бир аёлимиз бор-да, ай, бир аёлимиз бор-да! 
Бир вақтлар суқсурдай-суқсурдай қиз эди! Бир вақтлар чиккабел-чиккабел қиз эди! 
Мен кўнглим кетиб-кўнглим кетиб совчи қўйиб эдим. 
Минг қилса-да, холамизни қизи-да —дарров ҳа, дея қолиб эди. 
Мен мана бундай тўйнома тарқатиб-тарқатиб тўй қилиб эдим: 
Атиргул ҳидлари оламга кетди,
Қувноқ ёшлигимиз вояга етди.
Ҳатто тенгдир бўйимиз бўйга,
Сизларни таклиф этамиз тўйга! 
Тўйимиздан буён аёлимиз уни олиб бер-буниолиб бер, демайди. Деса-да, бировни олдида 
демайди. 
Тўшакда айтади! Қўйнимга кириб айтади! 
Олдин, силаб-сийпалайди. Сўғин, суйиб-эркалайди. 
— Ў-ўй, жуҳуди атлас олиб берсин, — дейди. 
— Жуҳуди атлас отлиққа йўғ-у. 
— Бор экан. Чори мудир Душанбадан олиб келибди. Уйида яшириб сотаётган эмиш. 
— Бир жўраси қанчадан экан? 
— Бир жўра атлас икки юз сўм экан. 
— Уҳ-ў-ў... 
— Кўп энтикмасин, атлас қўлда ўзи шунча туради. Раис аёлига олиб берибди. 
— Раис ўз оти ўзи билан раис-да. Мен бир деҳқон бўлсам. 
— Бу киши кимдан кам? Бригадир дегич оти бор. Бир жўра атласни кучай олмаса, бригадир 
бўп нима қилиб юрибди? 
— Ўйнаб қўяй, бригаднр дегич отдан, ўйнаб қўяй. Бригадир бир деҳқон-да. 
— Шу, раисни аёли жуҳуди атлас киядиган аёлми? Бети қоп-қора — оташкуракдай! Шугина 
жуҳуди атлас кийганда, менга нима қилибди? 
— Бўлди, кўп ғингшима, болалар уйғониб кетади. 
— Олиб бермаса, олиб бермасин!..
Аёлимиз шундай дея, чаппа бурилиб олди. Бундай вақтда йўқ деб бўладими?.. 
 
27 


Тоғай Мурод. Отамдан қолган далалар (роман) 
www.ziyouz.com кутубхонаси 
59
Эртаси идора бордим. 
— Икки юз сўм... 
Кассир бетимга қайрилиб-да боқмади. Кассир чўтдан кўз олмади. 
— Пул йўқ! — дея шиқ-шиқ чўт қоқди. 
— Жуда зарил эди. 
— Шу, ўқимаганлигингга борасан-да, Деҳқонқул. Пул йўқ деяпман-ку, Мана, ишонмасанг 
пўлат сандиққа қара. Пўлат сандиқда пул бўлмагандан кейин, қаердан бераман? 
— Бутун бир бошли колхозда-я. 
— Бутун бошли колхозда пул заводи йўқ, Деҳқонқул, пулни давлат беради. Давлат эса пул 
бермаяпти. Чеканка вақтида берамиз, деяпти. 
— Чеканка? Чеканкани пулга нима дахли бор? 
— Ўқимагансан-да, Деҳқонқул, ўқимагансан. Ҳозир далада иш қўқиган вақт. Давлат ҳозир 
пул берса, колхозчи кам-кўстимни тузатайин деб, бозорма-бозор чопади. Далада иш қолиб 
кетади. Чеканка вақтида эса чеканкадан бошқа иш бўлмайди. Тушундингми? Давлат анойи 
эмас. 
— Рўзғорчилик — йўқчилик-да. 
— Шу гапингга ким ишонади, Деҳқонқул? Азза-мазза бригадир! Уял-е, шундай дегани! 
— Йўқчилик ёмон-да. 
— Унда, ана, катталарнинг бирортасидан қарз сўра. 
Даҳлизда ўйланиб қолдим. Кимдан сўрашимни билмадим. 
Ўйладим-ўйладим — раисдан сўрайин, дедим. Ҳамсоя деган отимиз бор, дедим. 
Келим-кетимни кети узилиши билан оҳиста кириб бордим. 
— Иш вақти идорада нима қилиб юрибсиз, Деҳқонқул ака? — деди раисимиз. 
— Зарил иш билан келиб эдим, раис бова. 
— Зарил бўлса, кеча майлисда айтсангиз бўларди. 
— Рўзғор иши, раис бова. 
— Рўзғор иши бўлса, ана, ҳамсоямиз, девордан бўйлаб айтсангиз ҳам бўларди. Хўш, нима 
иш экан, айтинг қани, ҳамсоя. 
— Шу... раис бова, бизга бир... икки юз сўмча зарил бўлиб қолди. Рўзғорчилик — йўқчилик-
да. 
— Садқаи суханингиз, ана, кассирга айтинг, беради. 
— Айтдим, йўқ, деди. Сандиғини очиб кўрсатди, йўқ эқан. 
— Бўлмаса нима қиламиз, йўқ бўлса йўқ-да. 
— Шу... шу, қарз бериб турсангиз дегандим, раис бова, пул тушганда узардим. 
— Э-э, Деҳқонқул ака, Деҳқонқул ака. Менда иул нима қилади? У ойлигим бу ойлигимга 
аранг етади. Ўнта жонмиз. Тошкентда ўқийдиган Барот ўғлимиз келган, кўзингиз тушгандир. 
Шу ўғлимиз эрта-индин кетади. Ҳали, шунга поезд пулини ўйлаб ўтирибман. 
— Ҳай, майли. 
— Шу гап, Деҳқонқул ака. Хафа бўлмайсиз. Пулим бўлса жоним билан берардим. Сиз 
ўзимизникисиз, ҳамсоямизсиз. 

Download 1,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   158




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish