Microsoft Word tizimli programmalash



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/54
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#123368
TuriПрограмма
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   54
Bog'liq
tizimli programmalash

 I: = J+K ва I:= X+4
Бунда Х, 4 ҳақиқий ва бутун турдаги қиймат ва ўзгарувичлар. Бу иккита жумла бир 
хил синтаксисга эга–– иккаласи ҳам қиймат бериш амалидир, лекин улариниг семантикаси 
хар хил. Биринчиси бутун сонли арифметикани англатади, иккинчиси сузувчи нуқталарда 
сонларни қўшиб, натижани бутун сон кўринишига ўтказиш кераклигини англатади. 
Кўриниб турибдики, бу иккита жумла учун хар хил машина буйруқлари кетма-кетлигига 


34
компиляция қилинади. Демак, бу жумлалар ўртасидаги фарқ объект кодни генерация 
қилишда кўринади. Грамматикаларни беришнинг хар хил шакллари бор, шуларнинг бари 
Бекус –– Наура шакли (формаси) (БНШ). БНШ грамматикаси ҳосил қилувчи қоидалар 
тўпламидан иборат бўлиб, бу қоидалар қандайдир программалаш тили қурилмасининг 
синтаксисини аниқлайди.
 Паскал тилининг содда грамматикаси. 
 
1.
::=PROGRAM < prog – name > VAR  BEGIN  END. 
2. < prog – name > ::=ID 
3.  ::  
4.  ::=  :  
5.  ::=INTEGER 
6. ::=id | , id 
7. :: =| ; 
8. ::=|| 
9. |::=id :=  
10. ::= | +  - 
11. ::= + div 
12. ::=id| int|(
13. ::=Read(
14. ::= WRITE(
15.  ::=FOR DO  
16. ::=id ::= TO 
17. ::=| BEGIN END. 
Мисол учун, ::=Read () Паскал тилида Read жумласининг 
синтаксисини аниқлайди, у грамматикада сифатида , «::=» белгиси «аниқланиш 
бўйича» деб ўқилади, < > ичидаги белгиларга нотерминал белгилар дейилади (грамматика 
ичида аниқланадиган қурилмалар номлари). Бурчакли қавсга олинмаган белгилар 
терминаллар 
дейилади. Юқоридан келтирилган грамматикада , 
нотерминаллар Read ,(,) – терминал белгилар ҳисобланади. Жумлаларин синтаксис таҳлил 
натижасини дарахт кўринишида ифодалаш ўнғайдир. Бу дарахтларни одатда, грамматик 
таҳлил дарахтлари дейилади. қуйидаги расмда READ (VALUE) жумласининг грамматик 
таҳлил дарахти келтирилган. 
Паскал тили грамматиканинг 9- қоидаси қиймат бериш амалининг синтаксисини 
аниқлайди: |::= id :=  . Програмадаги Variance: SumSQ DIV 100 -Mean *Mean 
жумласига мос келувчи грамматик таҳлил дарахтининг кўриниши қуйида келтирилган. 
Грамматик таҳлил дарахти ёрдамида хар хил амаллар қатнашган ифодаларни таҳлил 
қилишимиз осон бқлади. Мисол учун a*b – c Fd ифодани ҳисоблаш амалларини кетма-
кетлигини тўғри бажарилишини таъминлаш мумкин. 

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish