Microsoft Word tizimli programmalash



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/54
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#123368
TuriПрограмма
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   54
Bog'liq
tizimli programmalash

Назорат саволлари 
 
1. Нима учун Ассемблер тилида тузилган программани бошланғич
программа деб атаймиз? 
2. Тузилган программа қандай ассемблерга ўтказилади? 
3. Ассемблер тилининг буйруқларини берилиш формасини айтинг. 
4. Операндлар майдони нима ? 
5. Ассемблер тилидаги псевдобурйқлар ҳақида маълумот беринг. 
3-мавзу.  Буйруқлар формати ва адреслаш усуллари. 
 
Асосий саволлар: 
1. Трансляцияни бошқариш псевдобуруқлари. 
2. Ассемблерда арифметик амаллар. 
3. Умумий вазифадаги буйруқлар. 
4. Киритиш-чиқариш буйруқлари. 
5. Процессор томонидан буйруқни қайта ишлаш. 
 
Таянч ибора ва тушунчалар: трансляция, листинг, регистр-регистр, хотира-
регистр, трансляция. 


14
1. Трансляцияни бошқариш псевдобуруқлари.  ORG (origin-бошлаш) псевдобурйғи. Бу 
псевдобуруқ дрес ҳисобчисини, ички кўрсатгични ўзгартиради, у эса ассемблерга 
хотиранинг қайси жойида буйруқлар ва берилганларни сақлаш кераклигини кўрсатади. 
Одатда бу ишларни аслида DOS операцион системаси қилади, лекин сиз ўзингиз ҳам бу 
ORG буйруғи ёрдамида хотирани тақсимлашингиз мумкин. Масалан, агарда сиз 
ўзингизнинг программангизни DOS лперацион системасининг .COM файли турида қилиб 
ишлатмоқчи бўлсангиз, у ҳолда программанинг биринчи буйруғидан олдин ORG 100Н 
операторини қўйинг. Бу оператор ассемблерга программанинг буйруқларини хотирада 
сегмент буйруқларидан сўзга 256 байт жой ташлаб жойлаштириш кераклигини кўрсатади.
EVEN (жуфт) псевдобуйруғи. Одатда бу псевдобуйруғ жуда кам ишлатилади. 
Унинг ёрдамида 8086 ёки 80286 МПли ЭҲМларда программани эффектив бажарилишини 
таъминлаш мумкин. Одатда 8086 МП 16 битли берилганлар шинасига эга бўлганлиги учун 
бир йўла 16 бит маълумот узатиш имкониятига эга (8088 МП бунинг учун 8 битдан 2 
марта узун). Лекин бу ишни бажаришда 8086 МП хотиранинг тоқ адресида жойлашган 
берилганларни жуфт адреслардагига қараганда узоқроқ узатади. Шунинг учун вақт жуда 
тиғиз бўладиган программаларда берилганларни жуфт номерли адресларда эслаш 
имкониятига эга бўлиш муҳим аҳамият касб этади.
2. Ассемблерда арифметик амаллар 
 
Ассемблер тилида арифметик амаллар сонли операндлар устида бажарилади ва 
сонли натижа беради. Энг кўп ишлатилувчи арифметик амаллар: 
қ қўшиш, - айириш, * кўпайтириш, / бўлиш. Уларнинг умумий шакли
{ - қ * / }. Бу ерда / амали ишлатилганда натижанинг бутун қисми олинади. 
Масалан: PI_QUOT EQU 31416 / 1000 оператории 3 қийматни беради.
Ассемблерда қолдиқни ҳисобга олиш учун MOD амали мавжуд.
 
Масалан: PI_REM EQU, 31416 MOD 1000 оператори қиймати 1416 га тенг бўлган 
PI_REM ўзгармасни аниқлайди.
SHL- Чапга суриш амали. 
SHR- Ўнга суриш амали. қиймати ифоданинг қийматига тенг битларга ўнгга 
суради.

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish