Microsoft Word pc 3 ziyonet doc


USB-қаттиқ дисклар (USB-HDD)



Download 11,58 Mb.
bet7/18
Sana31.01.2023
Hajmi11,58 Mb.
#905928
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   18
Bog'liq
Kompyuterga texnik xizmat ko\'rsatish

USB-қаттиқ дисклар (USB-HDD).
Мавзу: Шахсий компютер компенентларининг тахлили
Режа:

  1. Марказий процессор

  2. Хотира (Кеш, оператив, ташқи, доимий)

  3. Оператив хотира турлари


Марказий процессор
Микропроцессор (МП), бошкачасига central processing unit (CPU), — дастурли бошкариладиган, ахборотни кайта ишлайдиган функцио­нал тугалланган курилма бўлиб, у битта ёки бир нечта катга (КИС) ёки жуда катга (ЖКИС) интеграл схемалар куринишда тайёрланган.
Микропроцессор куйидаги вазифаларни бажаради:
• асосий хотирадан (АХ) буйрукларни укиш ва дешифрлаш (очиш);
• маълумотларни асосий хотирадан (АХ) ва ташки курилмалар (ТК) адаптерларининг регистрларидан ўқиш;
• сўровларни ва буйрукларни адаптерлардан ТК, ларга хизмат курсатиш учун кабул килиш ва кайта иишаш;
• маълумотларни кайта ишлаш хамда уларни АХ га ва ТК, адап-терларининг регасгрларига ёзиш;
• ШК нинг барча бошка узеллари ва блоклари учун бошкарувчи сигналларни ишлаб чикиш.
Микропроцессор кийматлар шинасининг разрядлилиги ШК нинг разрядлилигини аникдайди; МП адреслар шинасини разрядлилиги унинг адрес кенглигини аникдайди.
Адрес кенглига — бу асосий хотира ячейкаларининг максимал сони булиб, у бевосита микропроцессор томонидан адресланиши мумкин.
Биринчи МП 4004 микропроцессори Intel фирмаси томо­нидан 1971 йилда чикдрилган. Хрзирги вактда бир неча юзлаб турли микропроцессорлар чикарилмокда, лекин энг оммавий ва кенг таркал-гани Intel ва Intel га ўхшаш фирмаларнинг микропроцессорларидир.
Микропроцессорларнинг бир жиҳатига алоҳида тўхталиш лозим. Микропроцессорлар компьютер таркибига кирувчи турли қурилмаларни бошқариш учун вақти-вақти билан ўз ишини тўхтатиб туради. Бу тўхташлар узилишлар деб аталади. Узилишлар икки турга бўлинади. Биринчилари даврий узилишлар деб аталади ва улар маълум вақтдан кейин такрорлана беради. Иккинчилари талабга кўра узилишлар деб аталади.
Даврий узилишлар микропроцессор эътиборини доимий талаб қиладиган қурилмалар учун мўлжалланган. Масалан, клавиатурадан маълумот доимий равишда киритилади. Шу сабабли, микропроцессорлар ҳар секундда 50 марта (ҳар 20 миллисекундда) клавиатурада бирон тугма босилганлигини текшириш учун ўз ишини тўхтатади. Бундан ташқари, ҳар секундда 18900 марта (ҳар 21 микросекундда) процессор ўз ишини тўхтатиб тезкор хотирага мурожаат қилади. Тезкор хотира шундай тузилган-ки, унга 50 микросекунд давомида мурожаат қилинмаса, унинг ячейкаларидаги заряд сўнади ва ундаги маълумот ўчиб кетади.
Ҳозирги пайтда клавиатура ва тезкор хотирага кўприклар орқали хизмат кўрсатилса-да, доимий узилишлар эски дастурларнинг тўғри ишлаши учун сақлаб қолинган ва улардан дастур яратишда фойдаланиш мумкин.
Бирон бир қурилма ўзига хизмат кўрсатилишини ҳохласа, у бошқариш шинасига талабга кўра узилиш сигналини жўнатади. Бу сигнални олган микропроцессор ўз ишини тўхтатиб унга хизмат кўрсатади. Ҳар бир қурилманинг ўз драйвери (унга хизмат кўрсатувчи дастури) бўлиб, узилиш пайтида шу драйвер ишга тушади.
Талабга кўра узилишлардан микропроцессорлар бир вақтда кўп масалалар билан шуғулланишда фойдаланадилар. Бир вақтда ўнлаб жараёнлар билан ишлаётган микропроцессор бир жараён билан ишлашни узиб, иккинчиси билан ишлай бошлайди, кейин иккинчисини ҳам вақтинча тўхтатиб учинчисига ўтади. Бу ўтишлар тез-тез бажарилгани учун фойдаланувчига барча жараёнлар параллел равишда (бир вақтда) бажарилаётгандек туюлади.
Замонавий компьютерларнинг бир вақтда бир неча масалалар билан шуғуллана олиши уларнинг ишлашларини жуда барқарорлаштириши билан бирга, фойдаланувчиларга ҳам бир қатор қулайликлар туғдиради. Компьютерда хужжат ярата туриб, бир вақтда мусиқа эшитиш, интернетдан янги китобни юклаш ва бошқа ишларни бажариш мумкин.

Download 11,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish